Radio uživo
Zujanja električnih automobila polako ali sigurno zamenjuju klasične automobile sa dizel i benzinskim motorima. Poznati mirs benzina uskoro će zameniti stanice bez mirisa gde će vlasnici svojih automobila puniti litijumske baterije.
Ovakva budućnost je sve izvesnija i bliža je nego što većina građana misli. Audi planira da obustavi proizvodnju autimobila klasičnim motorima do 2033. godine, General motors takve planove ima samo do 2035. godine dok Mercedes to planira da uradi do 2039. godine, što će pratiti i ostali automobilski giganti. Prema nekim procenama do 2040. godine prodaja električnih automobila činiće 2/3 celokupne prodaje automobila.
Kako potražnja za električnim automobilima bude rasla tako će se i proces podsticaja za recikliranjem motornih vozila i baterija povećavati.
Jedan od problema je što sadašnji proces recikliranja običnih baterija ne funkcioniše dobro pri recikliranju litijumskih baterija, jer je njihov proces rastavljanja složeniji i opasniji ako se pogrešno rastavljaju. U fabrikama za reciklažu običnih baterija, delovi baterija se usitnjavaju u prah, gde se kasnije ili topi ili rastvara u kiselini. Dok kod litijumskih baterija može doći do eksplozije ako se ne rastavljaju propisno i pažljivo.
Foto: unsplash/myenergi
Trenutno je isplativije iskopavanje litijuma nego njegovo recikliranje, jer recikiranje iziskuje velike troškove nego njego iskopavanje za pravljenjem novih baterija. Trenutno se reciklira samo 5% litijumski baterija dok ostatak odlazi na otpad.
Trenutni nedostaci u nerazvijeni procesu reciklaže nisu jedini problem koji predstavlja problem za životnu sredinu. Iskopavanje litijuma zahteva velike prirodne resurse. Za iskopavanje jedne tone litijuma potrebno je 2,3 miliona litara vode, a dovodi takođe i do opadanja vegetacije i suše u tim predelima. Iako električna vozila dokazano dovode do smanjenja ugljen dioksida tokom svog životnog veka, proizvodnja baterije opterećuje životnu sredinu. Ali ako se litijumske baterije nakon svog životnog veka budu efikasnije reciklirale to će neutralisati trošak energije upotrebljene za njihovu proizvodnju.
Velik broj laboratorija radi na efikasnijem recikliranju litijumskih baterija i taj proces će biti standardizovan i ekloški prihvatljiv. Tako da će biti omogućeno višekratna upotreba njihovih delova i dovesti do još većeg značaja upotrebe litijumskih baterija.
Neki naučnici se zalažu za udaljavanje od litijumskih baterija i stvaranje baterija koje se mogu proizvesti i reciklirati na ekološki prihvatljivi način(baterije od organskih supstanci). Organske radikalne baterije postoje od 2000-te godine i funkcionišu uz pomoć organskih materijala koji se sintetišu za skladištenje i oslobađanje elektrona.
Proizvođaći baterijskih ćelija konstantno dobijaju sugestije i ohrabrenja da kodiraju baterije kako bi mogli uz pomoć robotskih tehnika lakše razvrstavati baterije. Litijumske baterije se razlikuju po hemijskom sastavu u zavisnosti da li se koriste za automobile, lap topve, mobilne uređaje ili za električne mreže. Da bi reciklaža bila efikasnija i efektivnija litijumske baterije moraju biti sortirane u zasebne tokove.
Iako je ovaj proces težak i dug, održive baterije polako ali sigurno stižu u svakodnevnu upotrebu. Kina je trenutno najveći proizvođač litijumskih baterija a i najdalje su otišli u procesu reciklaže.
Pojava jednostavnijih i sigurnijih baterija koje je moguće jeftino proizvesti i koje na kraju životnog veka moguće lakše reciklirati je krajnji odgovor na održivost električnih vozila i svih uređaja koji koriste litijumske baterije.
