Radio uživo
Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2026. godinu socijalno odgovoran, usmeren ka daljem podizanju životnog standarda građana i ka daljim investicijama u javnu infrastrukturu koja podiže kvalitet života.
Mali je, predstavljajući Predlog zakona u Skupštini Srbije, ukazao i na to da je pred poslanicima i niz zakona za nastavak podizanja životnog standarda i nastavak investicionog ciklusa koji je započet 2019. godine.
Prvi potpredsednik Vlade je naveo da je u sklopu budžeta i „zeleni budžet“ koji sadrži projekte za zaštitu životne sredine, ali i da prvi put građani imaju mogućnost da šalju sugestije, primedbe i postavljaju pitanja o budžetu putem Portala budzet.mfin.gov.rs, te da predlog budžeta prati i građanski vodič.
On je ukazao na to da smo, uprkos izazovima, uspeli da ostvarimo rast između 2 i 2,5 odsto, podsetivši i na to da je prošle godine Srbija bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi.
Planovi su, kako je dodao, da 2027. godine srpski BDP prvi put u istoriji premaši 100 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, ubrzani rast je doneo otvaranje novih fabrika, radnih mesta, sačuvana je makroekonomska stabilnost, dok se nivo javnog duga održava na oko 43 odsto, što je duplo bolje u odnosu na zemlje Evropske unije.
Prvi potpredsednik Vlade je napomenuo da uz makroekonomske parametre Srbija beleži nikada veće rezerve zlata - 52 tone, više od 29 milijardi evra deviznih rezervi, nezaposlenost od 8,5 odsto i 51,5 odsto stopu zaposlenosti, uz stabilan devizni kurs.
On je najavio dalje planove za razvoj, rast životnog standarda, pre svega kroz dalje povećanje plata i penzija, i to od 1. januara 5,1 odsto za zaposlene u javnom sektoru.
Mali je rekao da su u prethodnih godinu dana, kumulativno plate u prosveti porasle 28,6 odsto i 19,2 odsto u zdravstvu, što je daleko iznad nivoa inflacije koja je u oktobru iznosila 2,8 odsto, da je prosečna zarada u septembru iznosila 931 evro, a da će do kraja godine premašiti planiranih 1.000 evra.
Paralelno sa rastom plata, rekao je on, planira se i rast penzija, i to 12,2 odsto u decembru čime će prosek dostići 485 do 490 evra.
Mali se osvrnuo i na rast minimalne zarade koja je u oktobru povećana na 500 evra, dok se u januaru očekuje rast na 551 evro.
On je precizirao da je Predlogom zakona o budžetu za 2026. predviđeno 740 milijardi dinara ulaganja u kapitalne investicije što je 6,7 odsto BDP-a.
Od početka ove godine u Srbiji je otvoreno 57,3 kilometra novih puteva, dok je od 2013. godine pa do danas izgrađeno 608,7 kilometara, istakao je Mali, napomenuvši da se radi i železnička infrastruktura, odnosno da će nakon završetka brze pruge od Beograda do Subotice, prioritet biti dalja obnova i izgradnja pruge na deonicama Beograd–Niš, Niš–granica sa Severnom Makedonijom, potom pruga do granice sa Bugarskom te dalja ulaganja u energetiku.
Prema njegovim rečima, budžetom su predviđena ulaganja u 30 obrazovnih ustanova koje će biti obnovljene ili izgrađene tokom naredne godine, dve ustanove socijalne zaštite, radovi na vodovodnim mrežama u 28 lokalnih samouprava, dalja infrastruktura koja podrazumeva sve što je potrebno da se 2027. godine Srbija predstavi svetu na Ekspo izložbi.
Takođe, kako je rekao, na dnevnom redu Skupštine je i set od 23 zakonska predloga Ministarstva finansija, među kojima su predlozi zakoni o završnom računu budžeta za 2024., poreskih zakona, zakona o nacionalnom jednošalterskom sistemu, zakona za zelenu tranziciju, izmene zakona o tržištu kapitala, o alternativnim investicionim fondovima, faktoringu, e-fakturama i e-otpremnicama.
To su reformski zakoni, veoma važni za državu, koji govore o budućnosti i o tome na koji način se Srbija pozicionirala kao atraktivna investiciona destinacija, naglasio je Mali.
Prvi potpredsednik Vlade je ocenio da budžet za 2026. predstavlja snažan temelj za dalji rast ekonomije, podizanje životnog standarda građana i modernizaciju državnih usluga.
Srbija, kako je naveo, nastavlja reforme i investicije, kako bi građanima i privredi obezbedila stabilnost i predvidivu budućnost.
Pored budžeta za 2026. godinu, Narodna skupština razmatraće i predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i izmene finansijskih planova ovih institucija.
