Radio uživo
Za države poput Srbije opasno je oslanjati se i uzdati u eksterne „velike sile“ i globalna dešavanja. Neće se srpski problemi rešiti dogovorima velikih već proaktivnim delovanjem Srbije. Neće srpsku sudbinu da rešavaju „veliki“ i veliki. Srbija je pred izborom kako želi da organizuje svoju međunarodnu poziciju, ekonomski razvoj, odbranu i bezbednost. Od izbora partnera u velikoj meri zavisi kako će izgledati naša budućnost. Mi smo ti koji treba da biramo partnere umesto što čekamo da budemo izabrani. U potpunosti je pogrešna teza o brzom američko-ruskom dogovoru. Neka i do tog dogovora dođe u najkraće vreme, ipak neće prestati negativne posledice srpske neodlučnosti.
Podsetio bih na ovom mestu kako je izgledalo to veliko pomirenje Zapada i Istoka. 1989. pao je Berlinski zid, 1991. raspao se Sovjetski Savez, Gvozdena zavesa je pala, 1997. je osnovan Savet NATO-Rusija a rezultat od tog njihovog pomirenja i uzajamnog otvaranja zaobišao je Srbiju. Po nama su 1999.godine padale bombe uz konsenzus svih velikih sila. Dok su se Rusija i Amerika mirile protiv Srbije je Rusija, sa Amerikom, uvodila najstrože sankcije u istoriji. To pomirenje je dovelo do toga da je pre bombardovanja usvojeno čak četiri rezolucije kojima se apeluje na bivšu SRJ i šalju upozrenja povodom postupanja na Kosovu. Sve četiri rezolucije Saveta Bezbednosti pripremile su teren za bombardovanje. Zbog čega je ovo važno? Važno je kao opomena na opasnsot od pogrešnih procena. Kada se SSSR raspadao u Beogradu se verovalo u neku rusku mitsku moć kojom je Rusija nepobediva sila i zaštitnik srpskog naroda. Rusija našu državu nije podržala, a nije ni odbranila. Kada nastupa relaksacija odnosa to ne treba doživeti kao potporu za vođenje nedefinisane spoljne politike. Zapravo kada je SSSR kolabirao mnoge države su to videle kao svoju istorijsku šansu da pobegnu iz ruskog tvrdog stiska. Istočna Evropa je svoje probleme rešila i požurila ka NATO i Evropskoj uniji. Istovremeno je Srbija odnosno Jugoslavija vodila u potpunosti anti-srpsku politiku. Posledica takve politike je gomila istorijskih poraza u periodu od samo 10 godina. Za deset godina izugbili smo sve svoje tradicionalne saveznike. Propustili smo istorijsku šansu koja je nastupila urušavanjem blokvoske podele sveta. 1989. pa čak i 1991. nije postojao ni jedan objektivan razlog da Srbija ili SRJ ne krenu putem NATO-a i EU. Međutim odabrana je konfrontacija koja se zasnivala na potpuno pogrešnoj proceni ruske moći. Ne samo da smo pogrešno procenili rusku globalnu moć, mi smo pogrešno procenili sam karakter ruske uloge u našem regionu, a to je posledično dovelo. Ruska uloga je dokazano opasna za Srbiju, duboko licemerna i očigledno zlonamerna. Nama je Rusija namenila ulogu geopolitičkog bojnog polja. Putin svakog dana gubi oko 1000 ljudi u besmislenoj agresiji na Ukrajinu. Zašto bi mu sudbina Srba bila važnija? Putin nam je dodelio ulogu žrtvenog jarca. Najbolji primer za to vidi se odnosom prema preuzimanju sankcionisanog NIS-a od strane Srbije. Prema nezvaničnim informacijama Rusija je sve srpske predloge odbila. Svesni su Rusi svih negativnih posledica po srpsku ekonomiju. Naša ekonomija neće moći da izdrži kolaps koji će nastupiti kada sankcije stupe u punu snagu. Podlostima Rusije tu nije kraj. Oglasila se Marija Zaharova koja od Srbije očekuje da povuče svoje glasanje za rezoluciju kojom se osuđuje ruska agresija. Ovaj zahtev je duboko sramotan, neprijateljski i ponižavajući za Srbiju. Slika je takva da nas Rusija ne vidi kao partnera već kao alat. Koliko srpske vlasti odolevaju ruskim pritiscima teško je oceniti iz javnih izvora.
Evropska unija se promenila. Prisustvujemo istorijskim zbivanjima. Nikada više Evropska unija neće se vratiti na staro kada je reč o odnosu prema Rusiji. EU i NATO smatraju Rusiju najopasnijom pretnjom u Evro-atlantskom prostoru. U prethodne tri godine očišćena su agenturna stecišta po ruskim diplomatskim predstavnišvima. Sve razmere pretnje su poznate. Razbijen je tabu o nezamenjivosti ruskog gasa. Pregovori SAD i Rusije su vrlo ne izvesni, fluidni i promenljivi. Svoju politiku ne možemo zasnivati na nekom dogovoru, koji će možda, neki ljudi, u nezavisnom okviru, nekada, u budućnosti zaključiti, a čiji sadržaj nikome nije poznat.
Važno je da izvučemo lekcije iz prošlosti. Odluke su uvek na nama samima. Nećemo nikada biti deo velikih dogovora. Pravac našeg regiona je odavno određen kroz prisustvo NATO izuzev dve države – Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Zbog toga nikakvih globalnih dogovora o nama biti neće, mi možemo da biramo kako vidimo našu budućnost. U trenutku kada Evropska unija obnavlja svoju geopolitičku ulogu Srbija mora da donese suverene odluke koje će nas uvesti u ključne strateške tokove savermene Evrope. Naivno i neodgovorno je poverovati da će Rusija „vaskrsnuti“ jer se to neće desiti. Na Rusiju treba gledati kao na gorostasnog davljenika koji će za sobom povući svakoga ko im se nađe pod rukom.
