Radio uživo
U filmu “U ime naroda” postoji jedna scena kada novi direktor obilazi fabriku i pita majstora šta radi, a ovaj mu odgovara da radi generalnu jer su propale karike. Sav smisao i besmisao komunističke logike, kadrovske politike i odlučnosti krije se u završnici dijaloga u kojoj direktor savetuje druga radnika da proba bez karika jer se sve može kad se hoće.
Karike današnjeg vremena su nafta i njeni derivati, a nakon poslednjih vesti očekujem da će televizije biti preplavljene novom generacijom kadrova koji će nama, bivšim i sadašnjim drugovima poručiti da probamo bez nafte jer se sve može kad se hoće.
Zar je ono što sagoreva i zagađuje okolinu, uz male benefite vožnje, sveobuhvatne proizvodnje, odbrane i ostalih trivijalnosti, važnije od bratske ljubavi i čvrste rešenosti da stanemo na put svetskoj nepravdi? Mi smo to poklonili od srca, za neku siću jer se tako valja i kako sada da uzmemo nazad samo zato što je pod sankcijama i bez mogućnosti da radi, ne ide drugovi.
Kažu naši nosioci zakonodavne i izvršne vlasti da odlaganja sankcija neće biti, da su rokovi prekratki, čak nerazumni. Ako izuzmemo odlaganja na mesec-dva koja smo proglašavali diplomatskim pobedama, postavlja se pitanje najdužeg roka kome se nedavno navršilo četvrt decenije.
Od pada Slobodana Miloševića sve vlade bile su proevropske ili da budemo precizni, sve su kao cilj imale evropski put Srbije. Jedna takva poklonila je NIS, a sve ostale medijski prostor, službe, crkvu, fakultete…
Evropski put je ostao mrtvo slovo na papiru i živi interes u fondovima, investicijama, tržištu… O kraju tog puta niko više ne govori, evropski cilj nije u programu.
Zašto naša braća dozvoljavaju da se suočavamo sa pritiscima i problemima, zašto plaćamo cenu neuvođenja sankcija, zar NIS nije mogao biti srpski dok oluje ne prođu? Naše sankcije bi bile što narod kaže “pala muva na međeda”, NIS pod američkim sankcijama ne može biti ni u funkciji, a pogotovo profitu.
Šteta koju Srbija trpi je nesaglediva, a veliki brat ne daje ni mesto za stolom na kome se odlučuje o našoj sudbini. Pre par dana slušali smo i nediplomstski rečnik kojim se osuđuje naše nedovoljno stradanje za interes Rusije. Jasno je da ovde nije reč samo o jednoj kompaniji ili energentima.
Analitičari koje sam na početku pomenuo, njihov lobotomoški angažman, antizpadna kampanja, političari, mreža agenta u institucijama i ko zna šta još, sve se to finansira iz istog creva. Skuvali su nas kao žabe, sad nam prete kuvanim flašama kao devedesetih.
Izgubi li izvor finansija, Rusija će izgubiti uticaj, sredstvo trgovine i skladište zapaljivog materijala u Evropi. Sankcije nisu okrenute protiv nas, ali jesu na našu štetu u meri koju sami biramo.
Dok se bombarduju ukrajinski gradovi i sela, dok hiljade Ukrajinaca i Rusa ginu na frontu svakog dana, dok EU, Amerika i većina razvijenih zemalja naoružava Ukrajinu i uvodi sankcije finansijerima rata, mi očekujemo milost i pravo da ostanemo mali Rusi na zapadnoj sisi.
Sedeći na dve stolice završili smo u stolici do guše, ali to ni u ovom političkim grotlu nije predmet podela na našim ulicama. Delimo se oko svega, samo smo u greškama jedinstveni. Upravo zbog toga reakcije zapada na dešavanja u Srbiji su škrte i svedene na administraciju i političare niskog ranga uticaja. Ne veruju nam, ne veruju nam Rusi, ne verujemo jedni drugima, ne verujemo ni sami sebi. Verujemo da jedini nismo krivi, da smo žrtve velikih, da smo nebeski narod izabran za novu barku nakon potopa koji preti.
Barka koju čekamo odavno je napravljena, ukrcavanje je gotovo završeno, naše okruženje je u njoj. Neki nas zovu, neki nam podrugljivo mašu, a mesta je sve manje. Ulaznica svakoga dana postaje skuplja, ali cenu neulaska ne može nadvisiti.
Shvatili smo cenu nesprovedene energetske diversifikacije, ali vam niko neće reći da je to samo kusur nesprovedene ideološko-političke. Probajte drugovi bez laži, manipulacija, korupcije, probajte bez spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, bez kukaknja i uloge žrtve, probajte bez straha, dnevno-političkih i istorijskih zabluda. Može to drugovi, može kad se hoće, ili mora.
