DISKRECIONARNOST I DISKRECIJA

Diskrecija je dobra strana hrabrosti (nepoznati autor)

Diskrecionarnost je dvojaka sloboda, razmah protivurečnih značenja. Prva - ona pozitivnog, korisnog smera, oivičena znanjem i legitimnim ciljem, pravnim i moralnim pravilima, skrupulama spram ostalih subjekata i odnosu na javni interes. Druga - zloupotrebljiva i često zloupotrebljena, štetna. Potonja se redovno vezuje za arbitrarnost, za bahatost, neregularnost, za nezakonitost, za deliktno službeno ponašanje u prvom redu. Diskreciju/diskretnost i diskrecionarnost unekoliko čas spaja, čas razdvaja (samo)kontrolisanost. Kod diskrecije je ona obavezan sastojak, dok je kod diskrecionarnosti posredi ograničena mogućnost provere ili čak njeno potpuno odsustvo. Ocena i procena su srž diskrecionarnosti. Kod diskrecije/diskretnosti preovlađuje lični, unutrašnji osećaj, ili (i) odluka kada i koliko biti stišan, taktičan, obazriv. A diskrecionarnost se svodi na nahođenje, volju pojedinca kako postupiti u konkretnom slučaju. U zadatim granicama, ako postoje.

Setih se ovom prilikom knjige Elfride Matuč-Mahulje, Diskrecija zajamčena (iz 2008. godine). Atraktivna zbirka otmene poezije te dame sa ostrva Krk (preminule 2020. godine) nabijena je erotikom koja ne srlja, ne bode oči. Nego osvaja čitaoca svojom uzvišenošu. Pokreće plemenito uzbuđenje, ne i sirovu pohotu. U pitanju je umetnička diskrecionarnost, prefinjeno opredeljenje pesnikinje koja ostaje unutar, za mnoge nevidljivih, nedokučivih međa tananosti.  Takođe, naglašeno suptilna je diskretnost - pa mestimice i diskrecionarnost - kod diplomatije, lične prepiske, prijateljstva, drugarstva, zdravlja, religije/vere, ličnog, porodičnog, kao i poslovnog života, naročito pri pravno respektabilnom opštenju (zakonski zaštićen odnos poverenja stranke s punomoćnikom, lekarom i verskim ispovednikom). Nemoj dozvoliti jeziku da grmi ako ti snaga šapuće. (Seneka)

Zbog kompleksnosti i njihove potencijalne uklopivosti, nije uputno naprečac vrednovati ni diskreciju ni diskrecionarnost. Diskrecija pri diskrecionom delanju - na globalnoj ravni - unapred je sumnjiva, "klizava". Valja je svakad odmereno objasniti, obrazloženo a umereno upražnjavati. Usuđujem se da naslutim da je opisana kombinacija tj. kumulacija - kao antiteza društvenog reda i prozračnosti - jedna od ozbiljnijih opasnosti za čoveka i pripadajuću mu zajednicu. Dok je za uviđavne ličnosti, ona - ta kombinacija, kumulacija na individualnom planu - "poziv" na oprez, delikatna alatka. Primerice, diskreciono odlučuje moj najbolji prijatelj kada će da mi diskretno prenese neki podatak koji bi mogao da me ozbiljno uznemiri, pa i potrese.

S prethodnim u vezi je razobručeno zavaravajuće prikazivanje događaja, ljudi i stvari u javnosti onakvima kakve/i oni zapravo nisu: potpuno izokretanje, namerno pogrešno lansiranje mikro i makro slika. A što diskretnije, tô pogubnije, zarad nečijeg ćefa i oligarhijskog ili pojedinačnog moćničkog interesa. Rečju, iza i na dnu diskretne diskrecionarnosti neretko je krupna, gruba laž, obmana.

Diskretnost (u sklopu privatnosti) kao vrednost i geslo utkana je, između ostalog, u Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih skloboda - takvo je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i prepiske (član 8). Negacija čiste diskrecionarnosti je otelotvorena u zabrani zloupotrebe prava (član 17). Nadalje, u srbijanskom Ustavu je proklamovana - u miljeu koji razmatram - nepovredivost stana (član 40), tajnost pisama i drugih sredstva opštenja (član 41) i zaštita podataka o ličnosti (član 42). A u domaćem Zakonu o opštem upravnom postupku, zakonitost i predvidivost su postavljeni u rangu osnovnog načela (član 5) koje obuhvata ne samo potpuno pravo vezane akte, nego i pravne akte donete po diskrecionoj oceni.

Dakle, diskreciono je, s jedne strane, ono što je "ćutljivo", pažljivo plasirano, što se katkad čuva u tajnosti, a s druge - područje prepušteno relativno slobodnom ocenjivanju određenog (ovlašćenog) lica ili nadležnog organa. Diskrecionarnost je - u svom poželjnom, opravdanom obliku - iznalaženje optimuma u datom fluidnom kontekstu, imajući u vidu unapred postavljena merila nedovoljne rafiniranosti i jasnoće. Kojima je, usled njihove elastičnosti i apstraktnosti, u svakom konkretnom slučaju neophodno dati pečat individualnosti, pravde i pravne sigurnosti (tako kod odlučivanja o izdavanju pasoša nekom licu ili dozvole za nošenje oružja, odnosno kod prijema u državljanstvo, i td.). Iz pravnoga ugla, diskrecionarnost je veoma razuđena društvena kategorija. Nalazi se i "pre" prava - tokom njegovog izgrađivanja, uz čestu jaku metajurističku, političku, pa i filozofsku obojenost. Zatim, u sâmom tkivu prava, ali i "posle" prava - kod njegovog oživotvorenja. Dakle, diskreciona vlast je dozirana sloboda i pri stvaranju i primeni prava, tokom njegovog tumačenja - uključujući i pravnu kvalifikaciju činjenica kojoj prethodi brižljivo tretiranje težine dokaza u svakom pojedinačnom životnom slučaju. No, u društvenom miljeu se odvija i međusobno preplitanje, pa i uslovljavanje više diskrecionih ocena različitih nivoa: kako zakonodavne, izvršne i pravosudne politike, tako i njihova interakcija sa razlozima struke i nauke koje ne poznaju državne granice - sve to "preliveno" glasom javnoga mnjenja. Osetan je i upliv diskrecione moći nacionalnih i internacionalnih finansijskih organizacija i oligarha, a naročito vodećih političkih činilaca međunarodne zajednice.

Izbalansirana diskrecionarnost je u korenu života, pa tako i središtu prava kao nesavršene - i jezički i normativno! - i promenljive ljudske tvorevine, čineći simbiozu s bogatstvom pulsirajuće svakodnevice, "nemirne" realnosti. Takva diskrecionarnost neprekidno stremi skladu i racionalnoj proporciji projektovanja i detaljnijeg uređivanja društvenih odnosa. Ona je - kao (u)pravni amalgam hijerahije, znanja, zakonitosti i ovlašćenja na ocenjivanje - ključ razumevanja i delotvornog učinka javne uprave posebno. S tim u vezi može se govoriti o pravilnosti kao sumi zakonitosti i celishodnosti. Potonja u značenju ispravnog diskrecionog odlučivanja. No, i diskreciona ocena je pod vladavinom prava: nju pravo ustanovljava i omeđuje. Diskreciona vlast, odnosno "slobodno merenje" je jedan od neophodnih ventila zakonodavstva i pravne prakse, fini most između normativnih akata i sprovedbenih fakata.
Na kraju krajeva, izgleda da je stvarnost oko nas - što se  ljudske percepcije i (ne)činjenja tiče - ipak preovlađujuće ocena postojećeg. Često pogrešna. Zbir malih i velikih vrednovanja. Svesnih ili nesvesnih. Tom prilikom subjektivno preovlađuje, imajući manje-više u vidu celinu objektivnih okolnosti datog vremena i prostora. Ujedno, život je obično nerešiv - u najmanju ruku teško savladiv! - rebus racionalnog, bezumnog i čulnog. Najvećma, indiskretna mešavina diskrecionarnih sila različitih "bogova", prirode, novčanih tokova, odnosa političkih snaga i međuljudskih relacija. Na ili pod krilima nemilosrdnog vremena.

Šta je onda istina ako je mahom presudan nečiji autoritativni - ne retko i autoritarni! - stav, gledište o izvesnoj situaciji? U Kurosavinom Rašomonu (film iz 1950. godine) suočavamo se s lepezom verzija zagonentne istine - i time njenim zabrinjavajućim, i bukvalnim i metaforičnim relativizovanjem. No, kao da u savremenom svetu sve više dominira nešto drugo, još grđe. Jedan događaj, isto činjenično stanje - "ista istina"! - od različitih ljudi, odnosno grupa ili kolektiviteta bitno se drugačije shvata, daje mu/joj se različito značenje, drastično protivurečan smisao. Tako se nepobitna istina pretvara u lični sud, pristrasno, interesno, najčešće politički i lukrativno motivisan. Ilustracije su brojne: jedan ili dva antifašistička pokreta u Srbiji tokom Drugog svetskog rata "filovano" tadašnjom završnom ulogom Engleske; aktuelni status Kosova; pravna priroda srebreničke tragedije; koren i kakvoća rusko-ukrajinskog sukoba; demarkaciona linija između Države i Srpske pravoslavne crkve u pogledu ostvarenja nacionalnih i političkih ciljeva; realnost ili fiktivnost trenutnog takozvanog evropskog puta Srbije; koherentnost ili trulost sadašnje Evropske Unije; uzroci i posledice dugotrajne migrantske krize; dometi i svrha inicijative "Otvoreni Balkan" - i mnogo šta drugo. U pogledu prethodno nasumice nabrojanih (i drugih) krupnih svetskih, evropskih, regionalnih i strogo srbijanskih pitanja - proizlazi da nije opredeljujuće saznavanje prâvog stanja stvari, već njegova diskrecionarna, dijametralno suprotna poimanja koja dovode i do sledstvenih odgovora. Do izokrenutih, duplih predstava i o istorijskim i o tekućim događajima.
Sve u svemu, stiče se utisak da u 21. stoleću korov puke diskrecionarnosti nezaustavljivo cveta. Bez delotvornih mehanizama kontrole, korekcije i kažnjavanja prekoračenja razumnosti i razboritosti. Nipodaštavajući istinu, objektivnost, pravo i moral pre svega. Pritom se diskrecija, diskretnost poglavito svodi na sive zone, na tajne kanale - na antitezu otvorenosti, razgovetnosti i kritičke javnosti. Da li je to signal ubrzane svetske regresije koja se odvija pred našim očima, odmakli početak sumraka dostignutih civilizacijskih tekovina?

Ljudi ne traže istinu. Oni samo traže da se laži ne vide. (I. G. Erenburg)