Diskutabilno i relativno

Herojski podvig lekara iz Niša sa Klinike za kardiohirurgiju trenutna ministarka Grujičić je okarakterisala kao „diskutabilno“. Podvig vredan divljenja, rezultat koji precizno je merljiv za ministarku je diskutabilan. Umesto pohvale niškim doktorima usledile su  kritike i unižavanje. Mislim da u Srbiji nema pojedinca koji nije upoznat sa fenomenom lista čekanja i da često te liste čekanja prave razliku između života i smrti. Odvažni  niški lekari predvođeni dr Draganom Milićem uzeli su stvari u svoje ruke i pokazali da je moguće „uništiti“ liste čekanja. Svojim postupcima otvorili su vrata nekom novom poretku u zdravstvenom sistemu. Od Makijavelija je poznato da onaj ko uvodi novi poredak obično će više imati neprijatelja nego prijatelja. Razlog je jednostavan, postojeći poredak čuvaju oni koji u njemu dobro prolaze, a privatne prakse cvetaju. Još jedan je „greh“ na lekarima iz Niša što su pokazali da ima volje ali i resursa. Njihovi sledbenici su svi građani kojima su spasili živote. Niška kardiohirurgija je po još nečemu poznata. To su donacije Američke vojne komande za Evropu koje iznose približno 5 miliona dolara. Bolnica kardiohirurgije je kao poklon dobila najsavremenije uređaje, opremila angio sale i podigla svoje kapacitete. Kapaciteti zdravstva se zadnjih godina ofanzivno uvećavaju. Nema grada u Srbiji gde nije započeta izgradnje neke nove bolnice, kliničkog centra. Vredi se podsetiti i Tiršove dva za čiju izgradnju pored države Srbije sredstva je izdovijla i EU u vrednsoti od 35 miliona evra. Nema zdravstvenog objekta u Srbiji čiji donatori nisu EU, Amerikanci odnosno Zapad. I to ne bilo kakav Zapad već politički Zapad koji se toliko kritikuje svakodnevno. Za 20 godina Evropska Unija je donirala pola milijarde EU srpskom zdravstvu, samo tokom korona pandemije 77 miliona eura za godinu dana. Transportovala 721 tonu pomoći u medicinskim  i zaštitnim sredstvima. I to ništa nije diskutabilno već činjenično, kao i podvig lekara iz Niša. Nema šta tu da se diskutuje i preispituje. U određenom vremenskom roku na određenom području neutralisane su liste čekanja. Niška „operacija“ nije uporediva ni sa jednom drugom bolnicom u Srbiji. Zdravstvo nije takmičenje između bolnica već borba za ljudski život u određenom prostorno-vremenskom okviru. Istovremeno kako se ne mogu porediti „rezultati“ bolnica po različitim gradovima, vrlo lako se mogu porediti pomoć i donacije koje dobijaju građani Srbije od EU, NR Kine, Amerike i Rusije. Još uvek ne znamo koje su to konkretne donacije NR Kine tokom pandemije kao što ne znamo ni Rusije. U celosti donacije NR Kine se ne mogu uporediti sa donacijama EU. Građani Srbije zahvaljujući vođstvu zemlje i EU dobijaju svake godine sve bolje zdravstvene usluge.
Dakle, konstatovali smo šta je činjenično a šta diskutabilno. Sada se treba pozabaviti i šta je to relativno. Ne treba biti zlobnik. Nas je kao društvo pojela tkz. relativizacija. 30 godina ne umemo da se odredimo o ključnim procesima i događajima. Po potrebi sve se relativizuje. Kada ruske rakete ubiju civile u Ukrajini za dežurne branioce Putinovog režima to su vojni ciljevi. Kada se deca deportuju po Ukrajini i to je relativizovano nekakvim ruskim „spasilačkim“ akcijama. Kada Ruski humanitarni centar ne odgovora svojim zadacima zbog koga mu je dato gostoprimstvo i to je sve relativno. Daleko od toga da su oni nesposobni i beskorisni, već nemaju „uslova“. I gle čuda i oni su u tom istom Nišu. Saradnja sa njima nema ni početka, ni kraja, ni svrhe. Toliko požara je besnelo, nismo ih videli, ali je zato Srbija uredno plaćala „bratske“ usluge za rusku vatrogasnu tehniku. Usput više nije ni relativno nego činjenično da i ta ruska tehnika nije ništa spektakularno u odnosu na zapadne parnjake. Koliko funkcionišu ruski vatrogasni vozovi i slično vidimo na primeru požara u luci u okupiranom  Sevastopolju. 
Isto tako nije relativno da su pojedini funkcioneri bili na banketu u Ruskom domu dok ta ista Rusija čini geonocid u Ukrajini. Svako ima svoj izbor gde će da ide i da se veseli. Ali ukoliko je javni funkcioner njegov je zadatak da postigne najbolje za Srbiju. Ako je „cena“ boravka u Ruskom domu neka vredna donacija za zdravstvo građana Srbije pa i da razumemo. Nažalost neće se građani Srbije okoristiti o donacije ni Rusije ni Kine, a naročito ne zdravstvo.