Radio uživo
Opšti aspekti:
Kada govorimo o energetskoj bezbednosti, treba da znamo da se to odnosi na kontinuirano snabdevanje gasom, električnom energijom, naftom sve praćeno komponentnom sajber zaštite. Energetska bezbednost, zbog svoje važnosti je pitanje nacionalne bezbednosti I opstanka društva. Bez adekvatnog energetskog snabdevanja dovodi se u pitanje ekonomska stabilnost, ali I redovno funkcionisanje društva.
Visoki zahtevi za energetskom proizvodnjom, koja je zavisna od potrošnje energije I dostupnosti. Potreba za ovim zahtevima se odražava na socioekonomski razvoj I kvalitet života. U cilju zaštite energetske bezbednosti savremene države primenjuju određene koncepte :
1. Autonomnost proizvdonje
2. Diverzifikacija snabdevanja I proizvodnje
3. Investicije u energetski sektor
Faktori koji dominatno utiču kao osnov energetske bezbednosti jesu geografska pozicija I prirodni resursi. Ova uslovljenost u velikoj meri dikitra savremenu strategiju energetskog snabdevanja I odražava se na autonomnost proizvodnje. Države bogate fosilnim gorivima obilato se oslanjaju na uglja, gas I naftu, ali I države koje nemaju ova fosilna goriva ili više troše nego što proizvode, prinuđene su da na tržištu obezbeđuju deficitarne energente. U ovom pogledu, najizraženija je potreba za prirodnim gasom. Energetskoj krizi u Evropi svedočimo već zadnjih 4 meseca. Upravo energetska kriza u Evropi pokazuje koliko je važno na makro nivou diverzifikovati snabdevanje. Važnost diverzifikacije snabdevanja ogleda se u prvom redu kao ekonomski mehanizam – ponude I potražnje. U zadnjih 10 godina zahvaljujući gasnoj diverzifikacija građani država EU su uštedeli više od 100 milijardi eura. Dok sa druge strane gasna diverzifikacija snabdevanja, omogućava državama političku nezavisnost u svojim unutrašnjim I međunarodnim odlukama. Gasna kriza u Evropi daje nam pouku o nužnosti diverzifikacije, kako bi se zaštitila neprikosnovenost funkcionisanja ekonomije I života građana. Baltičke države su dobar primer kroz nabavku američkog TNG-a. Velika Britanija predstavlja još jedan uspešan primer, jer svega 5% je zavisna od ruskog snabdevanja. Kroz alternativne izvore snabdevanja podstiče se tržišna utakmica I zdrava konkurencija. Takav pristup omogućava nadmetanje snabdevača da ponude najpovoljnije cene, kako građanima tako I privredi. Bezbednosne implikacije diverzifikacije snabdevanja nisu zanemarljive. U slučaju Ukrajine I Moldavije, ali I Jermenije pokazalo se u praksi da se gasno snabdevanje može iskoristiti kao vid spoljnopolitičkog pritiska. Ukoliko se prebacimo na EU, videćemo da I EU danas nije lišena hibridnih dejstava kroz snabdevanje gasa. Kako bi se izbegla mogućnost uticaja Ruske Federacije u slučaju razvoja nepovoljne međunarodne situacije razvijaju se alternativni pravci. Jedan od tih pravaca su TNG terminali I novi gasovodi poput Istočno-mediteransko pravca. Istočno-mediteranski gasovod sa svojim kapacitetom od 20 milijardi kubnih metara.
U ovom preseku Srbija ima potencijalno tri nezvasina pravca snabdevanja:
1. TNG terminal KRK
2. “Turski tok” I Ukrajinski tok
3. Istočno-mediteranski gasovod
U pogledu Istočno-mediteranskog gasovoda, predviđen je interkonektor Niš-Dimitrovgrad čiju izgradnju finansira EU. Kapacitet kroz ovaj interkonektor je 1.8 milijardi kubnih metara. U okviru 4 klastera pristupnih pregovora sa EU predviđeno je dalje unapređenje energetskih kapaciteta Srbije.
Ukoliko se vratimo na početak ovog teksta, videćemo da ugalj čini okosnicu energetske proizvodnje. Termo centrale na ugalj predstavljaju u velikoj meri zastarela postrojenja koja zahtevaju ogromna materijalna sredstva kako bi se remontovala, ali I kako bi se implementirale mere zaštite od zagađenja. Izgradnja novih postrojenja na ugalj nalazi se u raskoraku zbog principa “nikad na štetu prirode”. Ovaj princip podrazumeva da EU sa svojim institucijama neće finansirati nove energetske projekte koji mogu naneti štetu životnoj sredini I građanima. EU, kao I druge države poput Japana I SAD pomažu države na Zapadnom Balkanu da implementiraju tehnologije koje bi produžile radni vek termocentrala. Većini termocentrala eksploatacioni period ističe od 2022. godine, potrebni su veliki remonti kako bi se obezbedilo pouzdano snabdevanje u kriznom period tokom zime. Sa druge strane studija Bankwatch Network-a, pokazuje da usled zagađenja iz termocentrala godišnje premine 19.000 ljudi. Opcija izgradnje novih termocentrala na ugalj malo je verovatno da će dobiti podršku evropskih partnera. Projekti izgradnje termocentrala kroz kinesku inicijativu “Pojas I put” su neprihvatljivi I označeni su kao podsticanje globalnog zagađenja. Poređenja radi samo NR Kina emituje 30% svetskog zagadjenja. Standard termocentrala koje su u ponudi kroz kineske kredite, ni tehnološki ne zadovoljavaju standarde Evropske energetske zajednice. Pre svega se odnose na standard efikasnosti koji propisuju da central treba da ima preko 40% efikasnosti bloka, dok kineske kompanije nude standard između 32%-34%, pojedine kompanije nude 36%, ali ne više od toga. Nove termocentrale koje ne zadovoljavaju standarde ne mogu dobiti dozvolu za prekogranično kretanje električne energije, odnosno izvoz.
Mogućnost izgradnje termocentrala na kogeneraciju uz upotrebu prirodnog gasa ne nudi se kao energetski prihvatljivo rešenje, jer nisu zadovoljeni osnovni principi energetske bezbednosti, kao što su autonomnost I diverzifikacija, ukoliko znamo da postoji 100% zavisnost od ruskog gasa.
Nuklearna energija
Kao alternativa fosilnim gorivima nameće se nuklearna energija, kao najpouzdaniji izvor energije. Nuklearna energija spada u ekonomski najpovoljniju proizvodnju energije. Pro-nuklearne države EU nastoje da se nuklearna energija klasifikuje kao “zelena”. Fluktuacija cena prirodnih energeta, kao što imamo primer sa prirodnim gasom, nameće potrebu autonomne proizvodnje. Francsuka zadovoljava svojih 70% potreba za električnom energijom iz svojih 56 nuklearnih reaktora. U Nemačkoj je aktivno 6 nuklearnih elektrana koje zadovoljavaju 12% potreba za električnom energijom.U Španiji 5 nuklearki proizvodi 22% potreba za električnom energijom. U Beligiji 7 nuklearki zadovoljava polovinu potreba za električnom energijom. Finska sa 4 nuklearke zadovoljava 30%. Udeo nuklearne energije u EU je 25%, od 27 država 13 koristi nukelarnu energiju. Dalje, prema podatcima Evropskog tela za nuklearnu bezbednost na teritoriji EU je aktivno 106 nuklearnih reaktora. U Mađarskoj se nalazi 4 nuklearna reaktora koji zadovoljavaju polovinu potreba za električnom energijom. Slovačka sa 4 reaktora zadovoljava polovinu svojih potreba.
Izvor: world-nuclear.org
Tamno plave - države EU koje koriste nuklearnu energiju
Svetlo-plave – države EU bez nuklearne energije
Tamno braon – države nečlanice EU koje koriste nuklearnu energiju
Svetlo braon – države ne članice EU bez nuklearne energije
Planirana izgradnja sedam novih nuklearnih reakotra u EU. Dok u ovom trenutku četri nova reakotra nalaze u izgradnji I to u Finskoj, Francuskoj I Slovačkoj (2). Asocijacija za nuklearnu energiju EU – Foratom je 2015 godine predložila izgradnju 100 novih nuklearnih reaktora za period od 2025 do 2045. Predloženo je da ne treba da postoje posebne takse za nuklearnu energiju, pomoć državama od strane EU ne treba da bude diskriminatorska. Evropske finansijske insititucije treba da se vode tržišnim vrednostima, kako bi se ostvarili benefiti nuklearne konkurencije. Svi zahtevi za finansiranje treba da budu nediskriminatorski. Uveliko se vode pregovori između Hrvatske I Slovenije za igradnju novog bloka u centrali Krško. Dok Rumunija namerava da proširi nuklearku Černavoda u saradnji sa Kanadom.
Primer Rumunije nam pokazuje da članice EU mogu uspostavljati partnerstvo sa državama koje nisu članice EU I opet ispuniti uslove za pomoć od strane EU koja se meri u milijardama.
Ukoliko se vratimo na početak teksta prilikom izbora partnera za igradnju nuklearke treba voditi računa o ispunjenju principa:
- Autonomnost
- Diverzifikacija
- Investicije
Kako bi se ispunio princip autonomnosti, važno je da Srbija ima svoj izvor snabdevanja koji je pouzdan I nezavistan od drugih država, a što nije slučaj u pogledu prirodnog gasa. U cilju ostvarenja principa diverzifikacije važno je izbegnuti zavisnost u odnosu na ruskog partnera, koji već ima monopolski položaj u pogledu snabdevanja prirodnim gasom. Sa druge strane, radi zadržavanja ravnomernog balansa I tržišnih principa u cilju podizanja konkurentnosti treba pokrenuti razgovore sa američkim I evroatlantskim partnerima. Kroz ovakav pristup zadržava se treći princip energetske bezbednosti, a to su investicije. Investicije koje se privlače u energetski sektor treba da zadovolje nivo transparentnosti, transfera čistih I najboljih tehnologija. Ne treba se ni odricati evropske podrške na izgradnji energetske nezavisnosti u okviru 4. klastera pristupnih pregovora sa EU. Komponenta investicija u odnosu na netransaprentne kredite ruskih ili kineskih kreditora utiče na diverzifikaciju finansijskog rizika, gde finansijski teret se ne odnosi na samo jednu stranu. Međunarodne implikacije uvođenja američkog partnera u izgradnju nuklearke dodatno bi doprinele stabilnosti regiona I uticale bi na privlačenje drugih američkih direktnih investicija.
U pogledu zdravlja Zajednički centar za istraživanja EU je konstatovao da nuklearna energija ne utiče nepovoljno na ljudsko zdravlje ili životnu sredinu u odnosu na druge izvore električne energije.
