Interesi kao vodilja

Kolumne Autor: Srbislav Filipović | 19:59 Utorak, 23 08 2022

Ljudi u svom svakodnevnom delanju se vode interesima, a mnogo manje emocijama. Tu mislim na uspešne i ostvarene ljude ili one koji su to rešili da postanu. Oni koji se, na prvom mestu, vode emocijama ili kolebaju takvi teško, ili gotovo nikad, ne uspevaju da se ostvare. Tako je i sa državama. I tu se odmah vidi razlika između uspešnih i neuspešnih društava. Ona društva koja znaju i imaju snagu da prepoznaju pravi trenutak da urade nešto veliko, od posebnog interesa, ta društva se izdignu u velikoj meri od drugih i vremenom postaju ozbiljni činioci u svetskoj politici. Ona društva koja imaju snage i rešenosti da se suoče sama sa sobom, sa svojim manama, sa svojim slabostima, sa nečim gde im odlazi vreme uludo, sa izazovima i opasnostima, takva društva lakše prepoznaju i rešenja za te različite rizične i krizne situacije.

Nažalost, postoje i društva koja se sama uvuku u sebe, kao kornjača u svoj oklop, i iz iracionalnog straha se drže za svoje probleme i mane kao da im je od sudbine namenjeno da u tome žive i vremenom se tako i ugase. Ljudi postaju pobednici kad pobede svoje strahove. Suočenje sa strahom, sa problemom i mukama je polovina pobede i jedini put da se do nje zaista i dođe. Šarena laža je to da se problemi rešavaju sami od sebe ili da jedno društvo može da opstane ako samo sebe laže i putem autodestrukcije nastavi da se guši sve jače i jače. Emocije su lepe i bajne, ali dok gledaš film ili se igraš sa detetom, ali to je samo jedan tren.

U svemu ostalom se ljudi i države moraju ponašati zdravo i razumno. Svako kukanje, zabijanje glave u pesak, traženje bajkovitog rešenja i čekanja da neko drugi reši naše muke je ozbiljna zabluda. Kad pogledate stanje u kome se nalazite, sagledate realnost i č je biće koje vas okružuju, tada donosite jedinu ispravnu odluku – da prema ljudima i svom društvu nastupate samo sa istinom. Neće se ljudima istina uvek svideti i neće aminovati sve što radite, ali ako rezultati postanu i malo vidljivi onda će sa lakoćom odbaciti varalice i “nadrilekare”.

Onaj ko se odluči da potone, neka tone sam sa sobom, ali nema pravo da uništi sve oko sebe zato što misli da je šarena laža koja mu se negde nudi jedini spas. Samoizolacija, povlačenje u sebe, okretanje glave od realnosti i takve stvari ne znače odustajanje od sebe, već jedinu mogućnost da sačuvaš sebe i svoj narod. Laž nikada ne donosi dobro. Zablude uvek više koštaju od bilo kakve realnosti. Okretanje glave ume da bude jako bolno. Ali nekada mora da boli – tako bi rekli oni koji najviše lažu i obmanjuju ljude. Jeste da mora nekada i da zaboli. Ali bolje je popiti pilulu i da malo zaboli, nego da nema rešenja na kraju. Tu se prepoznaju državnici u odnosu na kukavice i šarlatane.

Zrelost se vidi kroz rezultate. Zrela društva i zreli ljudi vode se mudrošću, a ne strastvenim izlivima emocija koje posle dovode do strašnih rana koje mogu da budu bolnije od posledica najgore gangrene. Zato, oprez! Svaki korak koji činiš čini mudro, sa znanjem da možeš izabrati dva puta. Prvi put je put muke, bola i na kraju uspeha i dugotrajnog zadovoljstva. A drugi put je sve bajno i slatko na početku, a posle kad rane krenu da izlaze postaje kasno da se vratiš na onaj prvi put. Uvek neka te vodi racio!