Kineski predlog za (ne)mir

Svet je sa nestrpljenjem čekao, na sva zvona, najavljeni kineski mirovni predlog za Ukrajinu. Sačekali smo i videli da to nije predlog već gomila opštih mesta. Pažljivim analitičkim pregledom mogu se nazreti određene poruke. 

NR Kina je imala priliku da se zauzme za mir u Ukrajini 23.02.2023. kada je mogla da glasa za rezoluciju OUN kojom se traži da se ruska, agresorska, vojska povuče iz Ukrajine. Nažalost NR Kina to nije učinila. Ako im je trebalo godinu dana da u skladu sa poslovično „mudrim“ i „sporim“ sistemom odlučivanja sagledaju globalna dešavanja, danas kada se interesuju za mir u Ukrajini, mogli su da podrže većinski stav čovečanstva i pridruže se pozivu na mirno rešenje. 

Kakvo je to rešenje? Prema mišljenju 141. države rešenje je da agresor prestane sa napadima i svim drugim nelegalnim radnjama na teritoriji suverene države. Kada se lideri iz Pekinga pozivaju na opšte dobro, opštu harmoniju na planeti, tu harmoniju po pitanju agresivnog ruskog rata imali su u OUN-u i nisu je podržali. Zašto? Od kuda dolazi ta parcijalna iskrenost? Ukoliko nastavimo dalje da čitamo predlog od dvanaest tačaka doći ćemo do jasnog poziva na uzdržanost po pitanju dejstava nukelarnim oružejm. Dobro je da jedna nuklearna sila upozori drugu da se okane nuklearnog armagedona. Međutm, već kasnije u tekstu se poziva na priče o širenju NATO. Da li iko realan misli da bi NATO napao Rusiju, ili NR Kinu? Zašto onda Rusiji i NR Kini smetaju odbrambeni savezi? Odbrambeni savezi u kontekstu Rusije i NR Kine nisu problem njihovih bezbednosnih garancija već su problem ograničavanja njihovih uticaja. 

Države koje su članice NATO i EU, odnosno evroatlantske zajednice, manje su podložne eksploataciji tih država od strane Rusije. Upravo zato Rusiji NATO i EU smetaju jer eliminišu mogućnost da te države tvrdom diplomatijom i vojnom pretnjom budu podređene ruskim interesima. Sa druge strane postoje lakoverni koji veruju da je sprečavanje širenja NATO-a pitanje odbrambene doktrine Rusije. Naravno to nema veze sa odbranom Rusije. Po sredi je čista ruska ambicija da kontroliše milione ljudi koji ne žele da budu okupirani, koji ne žele da žive u lošem i zapuštenom društvu. I sada svi mi treba da poverujemo da 40 miliona Ukrajinaca i milioni ljudi od Poljske, Baltičkih država, preko Slovačke, Češke, Mađarske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije i Bugarske treba da budu pod ruskom čizmom da bi Rusija bila bezbedna. Jako tanka i neutemeljena argumentacija. Na svetu belom ne može se naći profesionalna analiza koja dokazuje da se NATO spremao da napadne Rusiju. Zamislimo scenu kako su se NATO saveznici okupili i krenuli put Moskve preko Smolenska, na nuklearnu silu, čija doktirina predviđa upotrebu nuklearnog oružja u svrhu opstanka. Veoma nerealan scenario. Kako se mogu osećati ugroženo sa najviše nuklearnog oružja na svetu? 

Istovetna stvar je i sa NR Kinom koja je očigledno napustila konsenzus sa Zapadom. NR Kina koja se razvila usled globalizacije i zapadnih kompanija prihvata sumanute narative i teorije zavere koje dolaze iz Moskve. Očigledno je da sa odbrambenim savezima problema imaju samo oni koji bi da gospodare nad drugima. 

Kada se NR Kina žali na „dugu ruku“ (američke) jurisdikcije postavlja se pitanje šta je sa kineskim tajnim policijskim stanicama po celom svetu, a takve sumnje postoje da se i u Srbiji nalaze. Čemu služi tolika cenzura, represija u i van NR Kine? Zašto toliko represije? Zašto globalna zaraza Kovidom-19? Od čega i šta se to toliko skriva?  Na kraju pitamo se šta još skrivaju? Valjda bi trebalo slobodno da se hvale svojim uspesima. U svetu otvorenosti, protoka ljudi i informacija mi imamo neprobojne tvrđave. Otvorenost je NR Kini donela profit, tehnološki razvoj unapredila standard građana da bi danas stizali zahtevi za revizionizmom i izolacijom. 

Deo koji se tiče „jednostranih“ sankcija je posebno interesantan. Tačka 10. kaže da odnosne države treba da prestanu sa zloupotrebom jednostranih sankcija protiv drugih država i time doprinesu deeskalaciji ukrajinske krize.  Dakle po komunističkom predlogu za mir, Rusija ne treba da prestane sa agresijom, ali zato oni koji Rusiju sprečavaju treba od toga da odustanu. I još se dalje navodi da se NR Kina protivi sankcijama zavedenim bez odobrenja Saveta Bezbednosti OUN. U prevodu NR Kina se protivi sankcijama agresoru, ali zato podržava apsolutni imunitet stalnih članica Saveta Bezbednosti pa čak i kada čine agresiju. Vrlo neozbiljno zvuči da se govori o sankcijama bez odobrenja kada svi znaju da Rusija neće sama sebi  odobriti sankcije. Čemu onda ova diplomatska lakrdija sa planom koji nije plan već očigledno lobiranje protiv sankcija agresoru? Po sredi je strah da bi i NR Kina mogla biti preko noći odsečana od svetske trgovine. Kovid krizom su se već kandidovali za izmeštanje proizvodnje. A agresijom na Tajvan biće pod punom pomorskom blokadom. 

Globalne žalopojke su čisto izvrgavanje termina kao što su nacionalna bezbednost, nedeljivost bezbednosti, odvraćanje, a iza svih tih reči krije se kuknjava što se šanse za rovarenje sve više smanjuju. 

Hladni rat je dobar primer. Rusi nisu podigli zid da bi se branili, već da ljudi ne bi bežali na Zapad. Toliko o tome. Večno paranoični toliku zemljurinu su pustili da propada. Ljudi idu putevima bez asfalta. Neki su prvi put videli veš mašinu tokom agresije na Ukrajinu. Razumevanje svih tih ideja i kineskog mirovnog plana je vrlo jednostavno , pretnja su svi koji bi ih sprečili u agresivnim namerama.

Da su uspeli u Ukrajini Rusi bi  za čas i Poljake proglasili za Ruse. Sve po potrebi. Ono što je realnost. Ni jedan scenario ne može definisati rusku pobedu, naročito sada kada se rusko napredovanje meri u metrima. A osvajanja podruma se računaju za „pobede“. Usled velikog uništenja i patnje Ukrajine NR Kina kao država koja želi da bude lider u 21. Veku morala je odlučnije da se odredi prema agresoru, umesto što saopštava dogovorene fraze sa sastanka Wang Yi  -Putin.