Legenda o zemlji Ruskoj

Rusija je država blagostanja, ekonomskog napretka, najmoćnije vojske sveta, njeni stanovnici ljubomorno čuvaju svoj životni sklad. Sve navedeno je toliko dragoceno da ni jedan racionalni mehanizam ne pomaže u procesu spoznaje ove raskoši. Ruski politički lideri su zaštitnici slabijih i obespravljenih. Svetlonosci tradicionalnih porodičnih vrednosti, borci za opstanak porodice. Neupućen bi pomislio da govorimo o raju na zemlji. Naprotiv ovo je legenda o zemlji Ruskoj.

Dobrim delom za ovu legendu je zaslužna ruska propaganda koja po sistemu pristrasnosti potvrđivanja zavodi gomile naivnih i neinformisanih. U legendu o zemlji Ruskoj veruju oni koji u Rusiji nikada nisu ni bili. Oni koji se nisu prošetali po gubernijama. Eventualno su bili gosti nekakvih skupova, ali ne i oni koji su ovu državu obišli i imali prilike da razgovaraju sa prosečnim građaninom Ruske Federacije. Na talasu legende o zemlji Ruskoj kao i u svakoj bajci nadovezali su se novi mitovi. Kao u 1001. noći priča ima svoje kvalitativne i kvantitativne dodatke. Od najmoćnije armije sveta i rakete koja čak tri puta „obleti“ zemljinu kuglu do iskonskog branioca srpskih interesa. Sve to je Rusija iz legendi koje se umnožavaju i kao zaraza šire među lakovernima, neinformisanima i pristrasnima.

Legende često svoje uporište imaju u emotivnoj kompenzaciji. Pomažu ljudima da nadomeste svoje teškoće, razočarenja, nesigurnost i nađu snage za budućnost. Realnu pretstavu sveta oko nas zamenio je imaginarni, onaj iz legende o zemlji Ruskoj. 

Agresija na Ukrajinu kao ni jedan događaj do sada demontirao je legendu o zemlji Ruskoj. Vešti pripovedač je ostao bez uverljivih teza. Ili je publika toliko postala glasna u raskrinkavanju legende. Rusija je preko noći postala ekonomski i međunarodno izolovana država sa kojom niko ne želi da ima posla, a još manje partnerstva.

Zavodljivu priču o legendi vrlo brzo je zamenila surova realnost. Savet za međunarodne poslove Ruske Federacije u svojoj analizi predlaže međunarodnu pogodbu Kosovo za Krim. Nudi se referendum na kome bi kosovski Albanci zaokružili svoju državnost. Ovo nije prvi put da ruska bajka postaje horor priča. Priča Kosovo za Krim, nije nova. Na nju se odavno upozorava. Često su neprikladne paralele iz devedesetih godina pravljene od strane ruskih zvaničnika. Ovog puta predloge kandiduje neprofitna organizacija osnovana dekretom predsednika Ruske Federacije.

Na ovom mestu nema izgovora i slobodnih tumačenja. Razbijen je mit o zemlji Ruskoj kao zaštitinici pravoslavnih Srba. Legenda kojoj smo bili izloženi svih ovih godina u stvari je bila uspavanka za Srbina, dok stariji „brat“ vodi politiku u svom interesu. Nije ni prvi put da stariji „brat“ koristeći se obmanama iskoristi Srbina kao svoj kusur. Ili još gore da od srpskog životnog prostora pravi novi berlinski zid prema Zapadu.

Dok smo slušali legende propuštali smo realne šanse. Prespavali smo prodaju naftne industrije po spornoj ceni, odrekli smo se svojih prirodnih resursa, postali taoci energetskog monopla. Slepo verujući da je to sve u cilju zaštite od „zlog“ i „rđavog“ Zapada.  Rizikovali smo iste one „blagodeti“ zemlje Ruske koju uživaju i njeni sami građani i vazali. Kroz aktivne mere pothranjivan je iracionalni strah od Zapada, izolovali su nas od razvijenog, demokratskog i modernog društva. Držali nas u sopstvenim nacionalnim dilemama, vekovima su podsticali razne nacionalizme i sa njima povezane antagonizme. Obećano legendarno veto otvoreno stavljaju na geopolitičku pijacu. Naši interesi su im važni koliko i ukrajinski. Dok im je Ukrajina bila vojna krajina prema Zapadu. Od 2007. godine suptilno i direktno svojim akcijama sputavaju evroatlantske integracije gde god mogu. Negde to rade javno, negde tajno, a vrlo često subverzivno. 

Održavanjem mreže zamrznutih konflikata Rusija je formirala mrežu neuralgičnih tačaka od Kavkaza, Mediterana do evropskog kontinenta. Svaki od ovih zamrznutih konflikata neguju na sebi svojstven način. Vojnim bazama, regularnim i plaćeničkim formacijama, obaveštajnom mrežom, podsticanjem religijskih, nacionalnih i političkih antagonizama, opstrukcijom međunarodnih organizacija i upotrebom oružane agresije.

Zamrznuti konflikti se poklapaju i sa doktrinom o „pojasu neutralnih zemalja“. U regionu Zapadnog Balkana imamo u izgledu lanac političkih kriza sa bezbednosnim implikacijama. Direktne pretnje  ispoljene su ka Bosni I Hercegovini. Crna Gora je u dvogodišnjoj političkoj opstrukciji. Kosovski čvor je izvor dugogodišnje obmane. Srećna okolnost je što ne veruju svi u legende o zemlji Ruskoj.  

Uz „bratske“ savete Ukrajina i Jermenija su svojevremeno nagovorene da suspenduju pregovore sa EU. Da li su ove države postale bogatije i uspešnije zbog toga? Nisu. Kao što ni jedan ruski „brat“ i saveznik nije uspešan, bogat i poštovan u međunarodnim okvirima. Uzmimo jednu Belorusiju ili Venecuelu kao primere.  Kada govorimo o partnerstvu tu nećemo pronaći suštinu ni u bezbednosnom, ni ekonomskom ni političkom smislu. 

Da se vratimo na početak legende o zemlji Ruskoj. Na rang listi najboljih zdravstvenih sistema Rusija se nalazi na 76.mestu. A po kvalitetu života građana na 66. mestu. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika na 84. mestu odnosno prosečan Rus zaradi 10.000 dolara godišnje.   Indeks opasnosti za žene Rusiju stavlja na 3. mesto u Svetu, odnosno mesto gde se ne savetuje strankinjama da same putuju. Ekonomske slobode se nalaze na 114. mestu. Globalni indeks inovacija Rusiju svrstava na 45.mesto. Rusija ni po jednom objektivnom parametru ne predstavlja uzor vredan divljenja.

Za kraj postavlja se pitanje da li treba živeti u legendama i uspavankama ili u petoj industrijskoj revoluciji u porodici uspešnih, slobodnih, bezbednih i bogatih država.

Evropska Unija nije mit!