Opšte poznata besmislica o tome kako se moć seli na istok je stara koliko i ruska propaganda. Bez ikakvih realnih pokazatelja olako se pirhvataju propagandne matrice bez smislenog utemeljenja u činjenicama.
Kada se spominje moć važno je znati šta je moć. Neka od opštih definicija kaže da je moć sposobnost da se utiče na drugog kako bi se on povinovao vašoj volji. Moć se definiše u ekonomskim kategorijama, u vojno-bezbednosnim i političkim. Definicija političke moći jedne države ogleda se u njenoj sposobnosti da kreira i usmerava svetske tokove.
U redu, koja je to multilateralna institucija ili organizacija koju je osnovala Rusija ili NR Kina, a da se može pohvaliti respektabilnim uticajem? Na prvu loptu to su Ujedinjene Nacije, uz malu ogradu da NR Kina nije osnivač Ujedinjenih Nacija, a Rusija je samo osnivač, dok su OUN američki proizvod sa isteklim rokom trajanja.
Idemo dalje koje međunarodne ekonomske i finansijske institucije su osnovale i predvode Rusije i NR Kina? Osim nekih azijskih banaka nema ni jedne institucije slične MMF-u i Svetskoj Banci. Nova razvojna banka BRIKS-a ni sama ne zna šta će da finansira, ali zna da u Rusiji neće ništa, da ne bi kršila sankcije. Sam portfolio Nove razvojne banke BRIKS-a je oko 30 milijardi što je ekvivalent pomoći za oporavak od kovida koje je EU podelila svojim članicama. Na kraju krajeva treba otvoreno pitati ko su saveznici Rusije i NR Kine? Ko od kineksih suseda želi da bude njihov saveznik? Rusija se svela na otpadničku, izolovanu i siromašnu Severnu Koreju čija će je sudbina pre ili kasnije zadesiti.
Dolazimo na teren vojno-bezbednosne moći. Zahvaljujući ospežnoj propagandi stranih država građani Srbije vojno-bezbednosnu komponentu moći često izjednačavaju sa brutalnim domaćim nasiljem u tim zemljama. Sa tim u vezi vlada uverenje da ukoliko je neki režim brutalan prema svojim građanima, u krvi guši njihove demonstracije i organizuje robustne vojne manevre da to automatski znači da je takva država sposobna da vodi i pobeđuje ratove. I ovu zabludu je poprilično lako razmontirati. Do 1991. NR Kina i Vijetnam, obe komunističke države, vodili su nekoliko ratova tokom kojih NR Kina nije postigla ni jedan jedini strateški cilj. Može im se pripisati okupacija/aneksija Tibeta i drugih zapadnih teritorija ali pošteno odmeravanje snaga sa dostojnim protivnikom nisu imali. Rusija od Afganistana 1979. do Ukrajine 2022. polomila je zube svaki put kada bi imala snažniji otpor. Na kraju Rusija u formi SSSR-a se raspala usled unutrašnjeg nereda, a ne tuđih tenkova. Slična sudbina očekuje i komunističku Kinu. U slučaju Kine problem je što jedna partija, koja je došla na vlast bez izbora, celokupnu državu doživljava kao partijksu imovinu. Ekonomska katastrofa će pre ili kasnije napraviti nesaglediv haos koji Peking može oterati u nesmotrene akcije.
Ekonomska moć na Istoku koja fascinira mitomane uglavnom se odražava u apsolutnim brojevima. NR Kina jeste druga ekonomija sveta, ali kineski građani su drugorazredni po svom materijalnom položaju u odnosu na evropske države. Na kraju krajeva nije Istok samo politički istok. Indija, Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja, Tajvan, Tajland i Filipini nisu politički istok već politički zapad! Kineska megalomanija pada na ispitu svakodnevnice i osnovnih potreba njihovih građana. Svi se sećamo zavarenih vrata i kovida iz Vuhana.
Kada se slavodobitno kliče „seobi moći na Istok“ od toga nema ništa dok se na istok ne presele fundamentalne vrednosti i prava čoveka i građanina. Sve te istočne despotije su prihvatile Povelju UN koju svakog dana krše pre svega prema svojim građanima (slučaj genocida nad Ujgurima u kineskoj provinciji Ksingjang) pa do agresije na Ukrajinu. Dok te despotije gladne ljudske patnje, osvajanja i pokoravanja drugih ne počnu da prihvataju osnovna merila ljudskog dostojanstva ne možemo govoriti o apsolutnoj moći. Porobljen čovek, obnevideo od straha, nadzora i represije ne može biti kreativan stvaralac. Statistika u pogledu naučnih patenata i vodećih razvojnih kompanija je i dalje na strani Amerike. Samo um nesputan ograničenjima može biti slobodan i moćan u svom punom potencijalu. Dokle god ne dođe do slobode neće doći ni do kakve „selidbe moći na Istok“. Jedino što se sa istoka seli su politički begunci, izbeglice, migranti i destruktivna propaganda.
Ukoliko je „moć“ zaista na Istoku onda je nejasno čemu tolika unutrašnja cenzura i eksterna propaganda? Čega se to plaše i šta to toliko kriju ako sve ide po planu.