Odgovor tržišta osiguranja na pandemijski rizik

Kolumne Autor: dr Nataša Petrović Tomić | 23:58 Nedelja, 23 01 2022

Postkovid zdravstvena zaštita

„Život je ponekad tako prokleto, prokleto, prokleto težak da se jedva može podneti. Čak i ako treba da bude takav.“ (F. Bakman)

Dok se već drugu godinu borimo sa zdravstvenim šokom koji je izazvala pandemija virusa Covid-19, uz ne baš optimističke prognoze u pogledu pojave novih sojeva, uputno je zapitati se šta će biti sa svim tim pacijentima koji prežive koronu? Da li postoji odgovarajući postkovid paket zdravstvene zaštite? Da li je naš (izmoreni) zdravstveni sistem u stanju da prati stanje postcovid pacijenata? Posebno imajući u vidu da medicinari nikako da se dogovore oko trajanja postcovid sindroma: jedni kažu da će trajati šest meseci, drugi najviše godinu, a u poslednje vreme govori se o višegodišnjem praćenju postkovid pacijenata.

Sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji je do pre nekoliko decenija bio osnovni oblik finansiranja zdravstvene zaštite, suočavao se sa brojnim izazovima i pre pojave pandemije. Smanjenje troškova obaveznog zdravstvenog osiguranja je jedan od načina rešavanja problema, što je dovelo do smanjenja obima zdravstvenih usluga koje pokriva ovaj vid socijalne zaštite i prevaljivanja dela usluga na teret samih osiguranika. Kako je danas u mnogim državama izuzetno izraženo starenje stanovništva i kako rizik bolesti raste sa godinama, ne čudi što se danas sve više pažnje posvećuje oblicima privatnog (dobrovoljnog) zdravstvenog osiguranja.

Lica koja žele blagovremeno da investiraju u proizvod koje će im omogućiti pokriće troškova lečenja i uopšte medicinskih tretmana, kao i izgubljene zarade, u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju pronalaze željeni ugovor. Na odluku jednog lica odlučujuće deluju najnovija saznanja u medicini, otkrića novih lekova, postupaka lečenja, itd.

Zahvaljujući današnjoj dinamici razvoja medicine mnoge bolesti više nisu neizlečive, i posle strašnih saobraćajnih i drugih nezgoda oštećeni uspevaju ne samo da prežive, već i da se izleče. Jer, zdravlje je luksuzna roba.

Za veću zastupljenost ovog osiguranja među stanovništvom ključna je edukacija potencijalnih osiguranika o svim pogodnostima koje ono donosi. Građani dvadeset i prvog veka moraju shvatiti da adekvatnu zdravstvenu zaštitu mogu očekivati, naročito u zrelom dobu, samo ako se sami pobrinu i investiraju u odgovarajući modalitet dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Akcenat države do daljeg biće preuzimanje kontrole nad epidemijom (na kratki rok), odnosno saniranje ekonomskih posledica koje je izazvala (na srednji i duži rok). U državama poput naše, sa izuzetno niskom zdravstvenom kulturom, građani koje „zadesi“ kovid-19 – sve i da su vakcinisani ili se zbog imunog odgovora ne smatraju teškim slučajevima – biće iznenađeni kada se suoče sa svim zdravstvenim pretragama koje se preporučuju u postkovid fazi.

Zaključenjem ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju lica koja nisu osigurana po zakonu kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje, kao i ona koja su osigurana po tom zakonu, pribavljaju veći obim prava od onoga koji se dobija na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja i druga prava koja nisu priznata tim zakonom.

Valja očekivati da će u svim zemljama sa razvojem svesti pojedinaca o potrebi brige za sopstveno zdravlje doći do procvata ovog osiguranja. Za to je neophodna i odgovarajuća pravna infrastruktura, a posebno materijalnopravne odredbe koje bi se odnosile na privatna (dobrovoljna) zdravstvena osiguranja. U aktuelnom pravu odredbe o ovoj vrsti osiguranja nalaze se u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o obligacionim odnosima. Što ne smatramo optimalnom solucijom, de lege ferenda. Postoje suštinske razlike između uslova osiguranja različitih osiguravača, što deluje konfuzno na potencijalne potrošače. Kako je istaknuto na 5. Srpskim danima osiguranja, neophodna je saradnja državnog i privatnog zdravstvenog sistema na saniranju posledica covida.

Tržište osiguranja upravo u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju vidi svoju novu biznis šansu.

Dakle, budući da će potreba za specifičnom zdravstvenom zaštitom postojati i u godinama koje su pred nama, postkovid paket zdravstvenih usluga je nova prilika za razvoj dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidu da u Srbiji postoje respektabilne privatne zdravstvene ustanove, za očekivati je da sektor osiguranja zauzme partnerski stav i omogući građanima da po cenovno pristupačnim uslovima koriste njihove usluge

.„Ali, svet ne staje. To shvatite kad vas život šutne u zube, a onda vam izgazi lice. Život ide dalje, i baš ga briga za vašu neprospavanu noć, ranjeno srce ili rasturen dom“ (T. Parsons)