Radio uživo
Na drugi dan u sedmici, drugog dana druge desetice, drugog meseca u godini, druge godine, druge dekade drugog milenijuma došlo je do konačnog sloma poretka koji je u Evropi zacrtan nakon drugog svetskog rata i potom redefinisan nakon pada berlinskog zida.
Promenu ovog poretka najbolje oslikava današnji govor novog nemačkog Kancelara Olafa Šulca na vanrednoj sednici nemačkog Bundestaga, koji je najavio značajno povećanje u izdvajanjima za nemačku vojsku, koje će prevazići izdvajanje od 2% nacionalnog BDP a, uz hitno izdvajanje posebnog fonda od 100 milijardi Evra namenjenog za osavremenjavanje i uvećanje kapaciteta i brojnog stanja nemačke vojske.
Neposredan razlog za ovu odluku je odluka Predsednika Ruske federacije da pokrene takozvane mirovne operacije u Ukrajini i praktično pokrene proces okupacije zemlje, sa kako je obrazložio ciljem demilitarizacije Ukrajine.
U ovim potezima velikih sila mora se uzeti u obzir da svaka strane pokušava da obrazloži svoj potez iz svog ugla. Medijski rat je u punom jeku i do pravih informacija je teško doći. Snimci sa terena i bojišta su strogo cenzurisani u tradicionalnim medijima i više je dostupnog materijala putem društvene mreže Tik Tok nego što se mogu videti na ruskom RT ili američkom Si-En-En. Sa druge strane tradicionalni mediji su puni raznih eksperata koji iz komfora svojih soba putem Skajpa zasipaju javno mnjenje svojim mišljenjima o tome šta se u Ukrajini dešava, dok neprekidne kolone izbeglica napuštaju Ukrajinu put Poljske, Mađarske, Rumunije, Moldavije. Ukrajina je zbog masovnosti napada iz svih pravaca donela odluku o opštoj mobilizaciji i muškom stanovništvu zabranila izlazak iz zemlje. Iz tog razloga na svu ličnu nesreću ljudi iz izbegličkih kolona moraju na granici da se oproste od svojih žena i dece i da kao civili neiskusni vojnom pozivu odazovu se u regrutne centre.
Redovi mladih ljudi u civilu su zapaženi u Kijevu, gde im se dele kalašnjikovi kao konfete i sve podseća na one rane dane ratova na Balkanu sa kraja prošlog veka, sa jednom razlikom što su scene iz 1991. do 1999. stale u do sada četiri dana rata.
Snimci sa društvenih mreža pokazuju dane pakla za ukrajinske vojnike zbog vatrene i ubojne moći ruskog oružja. Njihov otpor je više nego sporadičan i pored toga što zapadni mediji veličaju otpor ukrajinskog naroda, koji je realno ili zaglavljen u kilometarskim izbegličkim kolonama ili u podzemnim stanicama metroa.
Zapad za sada vodi inicijativu u deklaracijama, odlukama o sankcijama koje će da sprovede i obećanjima o vojnoj pomoći u municiji i vojnom materijalu za Ukrajinu. Kako će ga doturiti to još nije jasno jer Rusija ima pun primat nad vazdušnim prostorom Ukrajine, jer je u prvom naletu uspela da onesposobi vazduhoplovstvo i protiv vazdušnu odbranu Ukrajine.
NATO pakt je pokrenuo svoju glomaznu birokratiju i uspeo da pokrene nekoliko hiljada vojnika koje je rasporedio u nekoliko zemalja sa ciljem zaštite svojih članica. Pokrenuto je aktiviranje odgovarajućih borbenih grupa koje će se tokom vremena formirati. Tromost NATO pakta da reaguje je rezultat dugogodišnjih reformi vojski članica, koje su pokrenute u doba nekadašnjeg sekretara za odbranu iz administracije Džordža Buša, Donalda Ramsfelda i sprovođene tokom sukcesivnih administracija u Vašingtonu. Reforme su insistirale na konceptu oružanih snaga zasnovanih na manjim mobilnim operativnim jedinicama specijalnih snaga, kao okosnici borbenih grupa, oklopnim točkašima koji bi im dali mobilnost kao i upotrebu savremenih tehnologija koje bi im omogućile prednost na bojištu.
Ovaj koncept je sprovela i Vojska Srbije u reformama koje je sprovela administracija iz vremena Borisa Tadića i Dragana Šutanovca i manje više i danas je prisutna u doktrini Vojske Srbije.
Ovaj koncept je doživeo svoj poraz padom Kabula u avgustu 2021. godine i Rusija momentalno nanosi velike gubitke ukrajinskim snagama koje pokušavaju da prave manevar ka bojištu, koristeći pomenutu doktrinu, i pre nego što stignu do njega. Jednostavno dejstvom iz vazduha i precizno navođenom artiljerijskom vatrom, uz korišćenje ubojnih sredstava velike vatrene moći, ukrajinske snage prolaze kroz pravi pakao na zemlji, što potvrđuju snimci na društvenim mrežama.
Kako god da se uzme rat je počeo. Za one koji dobro ne čuju rate je počeo BRE….
Zapadni političari su ovaj izazov prihvatili obećanjima vojne pomoći Ukrajini i ohrabrivanjem njenog rukovodstva da usled nedostatka vojnih snaga, koje su ili razbijene ili zakovane na položajima, mobilišu i naoružavaju neiskusne i neobučene civile. Ukrajina je 2013. ukinula vojnu obavezu i okrenula se punoj profesionalizaciji vojske u nadi da će postati deo NATO pakta i tako uz pomoć saveznika nadoknaditi vojne kapacitete koje sama nije u stanju da popuni, zbog veličine svoje teritorije. Ovih dana smo svedoci da je Rusija rešila da prekine taj proces nasilno kako bi sprečila da južno krilo NATO se podvije u mekani stomak Rusija i približi svoju vojnu infrastrukturu na 5 minuta leta krstarećim raketama do Moskve.
Koji je krajnji cilj Rusije? To na znamo. Ono što znamo sa početka ove krize i pokušaja da se diplomatski reši su tri zahteva upućena SAD i NATO, a koja po zahtevu Rusije treba da budu definisana u obavezujućem pravnom okviru, od kojih je onaj najkomplikovaniji i praktično nemoguć, a to je da se vojna infrastruktura NATO vrati na pozicije iz 1998. godine.
Danas je pao još jedan veliki grad u Ukrajini u ruke Rusije, Harkov. Pregovarači Rusije su otišli u Minsk, Ukrajina ne želi da tamo pošalje svoje pregovarače, najavljuje se njihov susret na granici Ukrajine i Belorusije. Nemačka najavljuje povećanje svoje vojske, uključujući i najavu svojih nosača aviona. Kolone izbeglica su sve veće i izmešane sa novinarima, predstavnicima međunarodnih organizacija koje se neplanski i haotično evakuišu, kamiondžijama koje prevoze robu iz Rusije za Balkan. Srbija se graniči sa tri zemlje koje se graniče sa Ukrajinom. Zapad svaki dan uvodi sve više sankcija Rusiji. Ukrajina najavljuje međunarodne tužbe protiv Rusije pred međunarodnim sudom u Hagu. Povrh svega Rusija je danas objavila da stavlja svoje nuklearne strateške snage odvraćanja u najviši stepen pripravnosti, kao šlag na tortu cele situacije.
Srbija se nalazi u izbornom procesu koji će doneti novu raspodelu snaga u parlamentu. Nova Vlada, Parlament i ko god bude u mandatu Predsednika nakon izbora imaće ozbiljan spoljno politički izazov pred sobom. Pitanje NATO pakta nije više samo političko pitanje. Pitanje nove vojne doktrine nije više nešto što se može odlagati do izbora novog ministra. Pitanje novog ministra odbrane i ljudi u njegovom kabinetu nije samo pitanje međuljudskih odnosa unutar vladajuće koalicije. Rat je počeo, za samo četiri dana je tektonski počeo da pomera odnose u svetu i ništa što je bilo do pre nekoliko dana neće više biti kao pre, a novi veći izazovi tek dolaze. Samo od nas zavisi hoćemo li opet uvesti sebe u avanture prevrata ili čuvati Srbiju za sebe jer samo nju imamo.
