Radio uživo
Ružne vesti su zauzele skoro sav prostor oko nas. Počelo je sa koronom a stiglo do rata. Za sada regionalnog, na samim granicama Evropske Unije.
Mogu da shvatim da je 30 godina propagande u korist Istočnog carstva dalo rezultat.
Mogu da razumem i da posle napada NATO na nas 1999, čak su, i mnogi koji su bili za Srbiju na Zapadu, odustali od toga iz emotivnih razloga (što je potpuno legitimno osećanje za građanina ali ne može država da svoje nacionalne ciljeve podredi emotivnim stanjima. Može, ali je to onda košta i teritorije i ljudi i razvoja i povezivanja sa susedima... videli smo na našem primeru devedesetih, sve završno sa ovom poslednjom kosovskom epizodom koja traje neverovatnih 23 godine)
Ne mogu, međutim, nikako da razumem da je lobotomija nad nama tolika da možemo da prihvatimo da usred Beograda uz nadzor policije usred ratnog stradanja stanovništva napadnute evropske zemlje iskrsava mural vođe napadača. Jedno je politička podrška ideji promovisanja ruskog širenja uticaja (koja je pošteno govoreći sasvim jednaka ideji proameričkog ili bilo kog drugog širenja), a drugo podrška onom vladaru koji upravo vodi rat protiv i sebi i nama jednako bratskog naroda i države. Jer ako zanemarimo ratnu propagandu iz Moskve, u Ukrajini žive milioni ljudi koji nisu ni narkomani, ni nacisti, ali koji jesu Sloveni, i to pravoslavni. I uz to, jedini stvarni "greh" im je što su protiv saveza sa Rusijom, a sve više okrenuti EU i savezu sa svojim zapadnim susedima Poljskom, Češkom, Litvanijom...
Srbiji ovakva podrška vladaru koji želi da susednu državu kazni samo zato što hoće da istupi iz njegovog dvorišta ne treba, ma šta mnogi ovde mislili o vođama na Zapadu. Mitinzi podrške ratnom sistemu, a ne zaista ruskom narodu su, ipak, samo sramota Srbije (jer, zamislimo, usred Rusije hapse stvarne Ruse koji su protiv rata, već deceniju hapse i ubijaju njihove opozicione političare, novinare, biznismene... Putinova Rusija sve više stvara atmosferu nalik onoj "jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa"). Pa šta ćemo onda mi u toj priči?
Isto je to kao da su usred Grčke npr. za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije umesto protesta podrške nama, organizovali mahanje američkim zastavama i iscrtavali murale Klintonu. A nisu! Usred većine NATO zemalja održavani su protesti njihovih građana zbog napada na SR Jugoslaviju. Građani Pariza, Praga, Atine, Rima... bunili su se zbog rata protiv naše zemlje. Nisu voleli Miloševića ali su bili protiv bombi i razaranja.
Mene je sramota danas zbog nas ovakvih. Devedesetih smo usred Srbije imali antiratne proteste, opoziciju protiv naših ratnih vođa i vojskovođa, a danas se povlačimo pred očiglednim guranjem Srbije na samo jednu zaraćenu stranu u bratoubilačkom ratu koji će promeniti sliku celog sveta. Granica Istok - Zapad nekada je išla kroz Berlin. Danas će biti na Dnjepru ili na zapadnim granicama Ukrajine (zavisno od ratnih rezultata moskovskih tenkova). Stavljati Srbiju na stranu one sile koja očito u narednim decenijama ostaje negde "tamo daleko" i potpuno onemogućena da utiče na bilo koja dešavanja bitna za nas je zločin protiv naše zemlje. Protiv naših nacionalnih interesa. Rusija sprečava ulazak Kosova u UN? Pa šta bilo koga više briga za to, kada više ni Rusija nije poštovana u UN i kada ni UN više nemaju uticaj? Jedna sila pobednica i stalna članica Saveta bezbednosti, svetske vlade te organizacije, pogazila je samu Povelju te organizacije a 141 država sveta osudila je tu agresiju. Čak se i Putinu prijateljska Kina suzdržala od otvorenog stavljanja na njegovu stranu u ovom ratu pa i u UN.
Sve što smo imali kao argument u zastupanju naše strane priče u sukobu oko teritorije Kosova, izgubljeno je napadom Rusije. Sila na koju smo se pozivali kada smo se konfrontirali zapadnim promoterima kršenja principa teritorijalnog integriteta i promovisanja prava na samoopredeljenje nas je ostavila na cedilu. I pogazila teritorijalni integritet susedne, međunarodno pravno priznate, države. Bratske i pravoslavne. I džabe sada pravdanje da štite prava svog naroda i ruskih separatista iz Donbasa. Takva prava i entitete štite i svi koji zastupaju ideju nezavisnog Kosova. Da je Albanija 1999. ušla u Srbiju sa pričom da su prava Albanaca u Srbiji pogažena, da ih progonimo, da godinama nećemo da dogovorimo autonomiju za Kosovo, da su u Beogradu na vlasti nacisti i narkomani i da je vojska Albanije nagrnula do Niša, Vranja, pa i Kragujevca ili Beograda, da li bi naši putinofili bili na njihovoj strani? Zašto ne? Pa Rusija upravo to čini napadom na Ukrajinu. Priznala je nezavisnost Donjecke i Luganske oblasti isto kao što Albanija priznaje Kosovo. Kijevska Rusija nije nastala u Slovjansku usred Donbasa, tako da istorijski princip nije očito poriv za priznanje te nezavisnosti. Sa druge strane osvajanje Kijeva bi značilo da današnja Rusija ne barata više državotvornim pojmovima 20. i 21. veka nego se vratila u početke svog hrišćanstva. Pa kreće da stvara Treći Rim. Kako god bilo, nema principa koji stavlja na Putinovu stranu današnju Srbiju. Reklo bi se da Vladimir Putin pokazuje svoje "poreklo". Na njega nije presudan uticaj izvršio ni knez Vladimir, ni Petar Veliki, ni car Aleksandar, ni car Nikolaj. Njegovi učitelji su bili Josif Staljin, Hruščov, Brežnjev i možda pomalo Gorbačov i Jeljcin. Otuda možda jedini spoj Srbije i Rusije. I kod nas je izgleda mnogo nastavljača ideja te Internacionale. One zauvek suprotstavljene Zapadu.
Putinofili usred evropske države Srbije trebalo bi da shvate da vođa u Moskvi pravi svoje dvorište, a mi definitivno ostajemo sa druge strane tarabe. Čuvajmo Srbiju, a neka veliki biju svoje bitke. Najbitnije od svega, veličanje tuđeg vladara koji je naredio vojnu okupaciju susedne zemlje nikada nije bilo u našem mentalnom kodu (jer nismo imali mnogo ni naših takvih vladara i vojskovođa). Do devedesetih mnogo toga nije bilo u našem nacionalnom kodu. Zašto nas sada (opet) pretvaraju u takav narod? I ko to sme da čini i dopušta?
