Radio uživo
Malo je onih koji imaju hrabrosti da se javno bave temom članstva Srbije u NATO. Među njima jeste i gospodin Čotrić koji u svom tekstu za portal Uzvik "Srbija u NATO – DA ili NE" razrađuje ovu temu. Ova kolumna ima za cilj da ponudi kontraargumente tezi da je mesto Srbije u Severnoatlantskom savezu. Ovaj tekst se osvrće na ključne argumente prezentovane u korist članstva i nudi dodatnu argumentaciju protiv.
Argument da veliki broj Srba već živi u državama koje su članice NATO poput SAD, Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke itd. jeste svakako zanimljiv. Međutim, tu činjenicu ne treba preuveličavati jer zapravo članstvo neke države u NATO nije presudno kada je u pitanju odluka da se neko preseli u drugu državu. Tome najbolje govori u prilog činjenica da se dosta Srba naselilo u Austriju, Švajcarsku i Švedsku koje nisu u NATO. Zapravo je članstvo neke zemlje u toj vojnoj organizaciji od marginalnog značaja za Srbe koji u njima žive, a kada bismo sproveli istraživanje nad njima, verovatno većina njih ne bi ni znala da li je država u kojoj žive članica NATO ili ne.
Drugi argument odnosi se na susede Srbije gde se navodi da se od osam suseda, sedam već nalazi u članstvu u NATO. Naravno, svaka država ima suvereno pravo da sama odluči o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, i ako su susedi odlučili da se učlane u neku vojnu organizaciju to ne znači da Srbija treba slepo da ih prati. Ni kada je pred Prvi svetski rat bila okružena Centralnim silama, Srbija nije usled tog pritiska odlučila da promeni saveznike niti odbrambenu politiku.
Nadalje, g. Čotrić navodi podatak da su sve države centralne i istočne Evrope pre članstva u EU pristupile članstvu u Severnoatlantskom savezu indirektno implicirajući da bi zbog članstva u EU Srbija trebalo da se učlani i u NATO. Međutim, tu treba biti iskren i reći da ne postoji uslov članstva u NATO kako bi neka država postala punopravna članica EU. Najbolji dokaz tome je da ne postoji takva odredba u osnivačkim ugovorima kao i to da nekoliko država članica EU nisu članice NATO, a to su: Švedska, Austrija, Finska, Malta, Kipar i Republika Irska. Ulazak u NATO ne samo da nije uslov za članstvo u EU, već nije ni garant da bi se preko NATO-a moglo brže u EU. Dobar primer su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija, koje iako su ušle u NATO, stagniraju kada je članstvo u EU u pitanju.
U nastavku nudim i nekoliko argumenata zašto Srbija ne treba da krene put članstva u NATO. Pre svega ulazak u NATO bio bi u suprotnosti srpskim strateškim interesima. Na prvom mestu tu je pitanje Kosova i Metohije, čiju secesiju priznaju skoro sve države članice NATO. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da su SAD koje su praktično sponzor kosovske nezavisnosti najuticajnije u Alijansi, teško da bi NATO otvorio vrata Srbiji bez da prethodno prizna jednostranu nezavisnost Kosova. Sa druge strane, članstvo u NATO, kao i bilo kojoj drugoj vojnoj organizaciji, prkosi vojnoj neutralnosti Srbije koje je uspostavljena deklaracijom Narodne skupštine 2008. godine. Ova politika vojne neutralnosti na snazi je već deceniju i po, sve vlade od 2008. do danas nisu je menjale i ona verno odražava želju srpske javnosti i društva da ne bude deo više nijednog lokalnog niti svetskog sukoba.
Za kraj, postavlja se pitanje – a ko je nas uopšte zvao u NATO? Da li je Srbija poželjna u tom savezu? Činjenica je da nikad niko iz NATO ni zvanično ni nezvanično nije uputio poziv Srbiji da se učlani. Čak ni kada se Srbija (neformalno) nudila da pristupi NATO-u 1999. godine neposredno pred bombardovanje, taj predlog je glatko odbijen. Tako da se postavlja pitanje zašto se uopšte zamarati pričom oko članstva kada niti NATO nas želi, niti mi želimo NATO. Činjenica da je Srbija član Partnerstva za mir, da ima visok stepen saradnje sa NATO i da je potpisala IPAP sporazum koji predstavlja najviši mogući oblik saradnje NATO i nečlanice, predstavlja dovoljan nivo saradnje za obe strane.
Na kraju, slažem se g. Čotrićem da nam konfrontacija sa NATO-om u prošlosti nije donela ništa dobro, upravo zato sada i negujemo dobre odnose i gradimo saradnju. Međutim, činjenica je da je NATO protivpravno bombardovao Srbiju i da nikad nismo dobili izvinjenje za taj potez. Stoga bi za svakog državnika promocija i uvođenje Srbije u NATO predstavljala političko samoubistvo.
Autor je master politikolog
