Realnost

Realno činjenično stanje ne zavisi od propagandnog buncanja zagriženih pojedinaca. Mnogo je ispita realnosti i propagande. Kako smo uopšte dospeli u situaciju da smo jedini narod u slobodnom delu Evrope koji vodi nepostojeće debate o nepostojećim dilemama. Naša Evropa je po svim kriterijumima uspešnija od despotija kineskog i ruskog tipa. Prema istraživanju PEW-a za 2023.godinu urađenom na šest kontinenata i dvadesetak država konstatuje se da pozitivno mišljenje o NR Kini ima oko 28% ispitanika dok o Americi taj broj čini preko 60%. Situacija je još poraznija u kineskom neposrednom okruženju. U Srbiji je stvar značajno suprotna što je empirijski dokaz postojanja propagande sa ciljem da se izvitoperi realnost. Svi kineski susedi beže u spas američkog zagrljaja, znaju dobro zašto, dok Srbi hrle u čelični stisak i pitanje je vremena kada ćemo početi da osećamo lične i nacionalne posledice.

Tomas Edison, legendarni pronalazač, nije bio deo establišmenta kada je registrovao više od 1000 patenata. Na kraju krajeva bio je sedmo dete skromnih roditelja. Edison je samo jedan od primera zašto je dobro biti Zapad. Da se Edison kojim slučajem rodio u Kini ili Rusiji sigurno nikad ne bi smo saznali za njega. Da Tesla nije otišao u Ameriku nikada ne bi stekao planetarnu slavu. Ta ključna razlika odnosi se na slobodu čoveka da stvara i realizuje ideje bez opasnosti da će one biti otete i stavljene u službu države. Sve tvrdorukaške zemlje su manje uspešne od slobodnih demokratskih država. Kina troši milione dolara godišnje na kontrolu sopstvenog naroda dok njeni susedi poput Japana, Tajvana i Južne Koreje predvode trku u globalnim inovacijama. Dok pojedini stvaraju, drugi korporativnom špijunažom kradu. Dve Koreje su zanimljiv primer. Ista geografija, isti narod, jedni su među najsiromašnijima na planeti pod rizikom od gladi, a drugi prave najbolje telefone i automobile. Lako se da izmeriti ko je odabrao ispravni put.

Amerika je svetski lider u inovacijama i zastiti intelektualne svojine. Institucije, zakoni i demokratija su preduslov za bogatstvo nacije. Pojedinac koji je zašticen i slobodan ima mogucnost da stvara bez straha da ce mu neko oteti njegov izum i staviti ga pod “državni razlog”. Bil Gejts je jedan od najbogatijih ljudi godinama, a pri tom nije bivši Putinov telohranitelj i drugar iz detinjstva, ili clan Komunističke partije Kine. Tu je ona ključna razlika na Zapadu se stvara znanjem, a na Istoku otimanjem. Uporedite bilo kog ruskog oligarha i videćete da njihovo bogatstvo proizilazi iz eksploatacije državnih resursa, a ne inovacije. Koga mogu da predvode oni koji nisu u stanju “cipelu da naprave”. 

Razvoj dogadjaja sa Donaldom Trampom je jos jedna potvrda realnosti. Da li bi neka porota mogla u Rusiji da proglasi krivim Šojgua, Patruševa, Djumina ili Putina. Vrlo teško. Prigožinu su vansudskim putem presudili eksplozivom u pauzi kada to ne rade čajem ili prozorom. Kada je pisan američki ustav bilo je društveno neizvodljivo da se pojedinac umešan u kriminal kandiduje na izborima za predsednika. Jednostavno vrednosti i vrline američke demokratije su bile dovoljna odbrana, te sama ovakva pojedinost nije unošena u Ustav. Danas je to postalo moguće. Pravila su realnost Zapada.  Upravo po tim pravilima i društvenom ambijentu Tramp je postao milijarder i predsednik SAD, isto tako kao što je sada proglašen krivim. Pravila koja postoje na Zapadu daju mogucnost običnom čoveku da se ostvari.

Tamo gde vlada odsustvo samovolje žive srećni i uspešni ljudi. Tzv.kinesko čudo i nije neka mudrost jer nema ničeg pametnog u tome da sopstvene ljude gurnete u proizvodne pogone da se izrabljuju bez ikakve zaštite. Pa to su i Španci radili po Južnoj Americi, ali tako se ne proizvodi nova vrednost. Kina je korisnik i integrator tuđih pronalazaka i dostignuća. Ona danas predstavlja lidera u električnim vozilima ali ne i pronalazača električnih baterija i vozila. 

Realnost je da nam treba svet po pravilima. Ta pravila su prihvatili i revizionisti sa Istoka. Zanimljivo da upravo zbog tih pravila ti isti revizionisti nisu u stanju ni u sopstvenom dvorištu da uspešno deluju. Pogledajmo primer Tajvana ili primer gradjanskog rata u Mjanmaru. Realnost je da Kina po svim tim pitanjima predstavlja nemog i nedoraslog  posmatrača sposobnog da demonstrira silu na Ujgurima, Tibetancima i Kinezima.