Radio uživo
Nova strategija nacionalne bezbednosti SAD koristi se kao povod za nastavak anti-američke, anti-evropske i generalno anti-zapadne kampanje u Srbiji. Dežurni mislioci, nezavisni i oni manje nezavisni transatlantske odnose, a o kojima ništa ne znaju, koriste za još jedan povod da potvrde kako je kucnuo čas definitivne implozije političkog Zapada. Evropska unija se predstavlja kao ratni hušakač dok se Ruska agresija ne uzima u razmatranje. Sloboda medija i govora koja postoji u Evropskoj uniji i SAD predstavlja se kao nered, previranje i haos. Oštar transatlanski dijalog se opisuje kao propast. Zaboravlja se da Zapad decenijama funkcioniše u toj atmosferi koju oni predstavljaju kao haos. Rusija prvi put kad je to probala posle mnogo godina, raspala se. Transatlantski odnosi nisu rusko-kineski odnosi ili odnosi unutar bivšeg Varšavskog pakta.
Kako smo stigli do narativa o Evropi koja se sprema za rat, kao da nepostoji Rusija koja vodi brutalni rat. Evropa je kriva što uvažava realnost bezbednosnog okruženja, a Rusija koja jedina vodi rat je miroljubiva. Ignorišu se osnovne činjenice. Nova strategija nacionalne bezbednosti SAD doživljava se kao blanko dozvola za anti-američko i anti-zapadno delovanje jer zaboga fokus je na zapadnoj hemisferi. Svi koji se uzdaju u neometano anti-zapadno, a time i anti-srpsko delovanje, svoje gluposti kao vatromet ispaljuju u slavu dugo čekanog trijumfa kada će im Amerika “sjahati sa leđa”. Pobeda Ursule fon der Lajen i cele Evropske unije da se ispregovaraju carine sa SAD u iznosu od 15% predstavlja se kao “veliki poraz”. Valjda su pregovori demokratskih država poraz, ali korozivne ekonomske mere Kine su velike pobede. Funkcionalna otvorena društva su problematiča ali su zato ona koja stvari guraju pod tepih stabilna. Od silne stabilnosti NR Kine dobili smo globalnu zarazu. Razlozi? U prvom redu zatvoreno društvo i nesposobnost. Na sve to treba dodati Putina koji će “proslaviti” četvrtu godinu svoje agresije na Ukrajinu bez bilo kakvog strateškog rezultata. Najzad, zaboravlja se da je SAD saveznik u okviru NATO-a i da se svašta može desiti, ali SAD nikada neće napustiti svoje saveznike. Pogrešno razumevanje strateških kretanja, oslonac na propagandne interpretacije složenih procesa kao što su transatlantski odnosi je duboko pogrešno, ali i zlonamerno. Upravo ta zlonamernost koja oblikuje srpski medijski prostor više nije predmet ignorisanja. Više ne pomažu argumenti Kosova i NATO bombardovanja kao izgovori za anti-američku, anti-evropsku i anti-NATO propaganda. Oni koji se bave analizom informacionih operacija, naročito u okviru Evropske službe spoljnih poslova, odlično prepoznaju obrazac FIMI (strano informaciono manipulativno mešanje) delovanja. FIMI predstavlja obazac ponašanja koji preti ili ima potencijal da negativno utiče na vrednosti, procedure i političke procese. U ovom slučaju žrtve ovog delovanja su građani Srbije, međunarodna pozicija Srbije i svi koji razumeju srpski jezik. Ova čvorišta su očito poznata i američkoj strani. Najmanje 32 države imaju interes za otkrivanjem onih koji neumorno rade protiv njihovih interesa sa bezbednosnim implikacijama. Ometanje procesa evropskih integracija Srbije svoje težište u štetnim anti-evropskim operacijama. Propaganda je veoma moćan alat. Ona je često priprema za rat! U našem slučaju ona je sredstvo ostvarivanja ruskih geostrateških ciljeva. Nikakvo deklarativno odsustvo agresvinog pro-ruskog narativa neće promeniti suštinu u anti-zapadnom delovanju. Suština operacija uticaja je u njihovoj suptilnosti. Tako obmana najbolje uspeva.
Transatlantski odnosi su čitavo jedno poglavlje međunarodnih odnosa i predstavljaju oblast za sebe. Problem nastaje što je u Srbiji preovlađujuć narativ o evropskim državama kao slabićima. Godinama je Evropska unija predstavljana kao skup kmetovskih država kojima naređuju SAD, iluminati, masoni i druga tajna društva iz opusa srpsko-ruskog zavereničkog ciklusa. Istina je daleko složenija. Da se ulagalo u promociju Evropske unije i njenog funkcionisanja znalo bi se da je to organizacija slobodnih, suverenih i nezavisnih država koje nemaju drugih centrala osim svojih prestonica. Samostalnost u odlukama se ogleda u kapacitetima odlučivanja. I dalje odgovorno tvrdim da su članice Evropske unije jedne od najsamostalnijih međunarodnih aktera kojima ne može naređivati globalna periferija.
Zlonamernost je osnova svega. Suština je u otrcavanju i ogovaranju Zapada kako bi se disfunkcionalni režimi iz Kremlja i Pekinga predstavljali kao sposobni, odlučni, a ne kao civilizacijski gubitnici. A oni jesu civilizacijski gubitnici upravo zbog toga što ne mogu proći ni jedan od mnogobrojnih testova sa kojima se Zapad suočava kako unutra tako i spolja. Da li bi Putin i Si mogli da opstanu na vlasti da imaju svakodnevne okršaje sa slobodnim medijima kao američki predsednik Donald Tramp. Kojim medijima i javnosti Putin polaže račune za gubitak milion ljudskih ruskih života zbog napredovanja od 1% za dve godine rata? Kome je Si položio račune za katastrofalnu društvenu i ekonomsku situaciju koja se vešto skriva? Drugovi anti-zapadnjaci oni koje svakodnevno otrcavate su za svaki metak poslat u Ukrajinu objasnili svojim građanima zašto je to važno i zbog čega to rade.
