Ruski san

Gde god je Rusija imala dominantan politički, vojni, ekonomski ili bezbednosni položaj ili prisustvo živelo se, a i još uvek se živi, kao u brlogu. Mnogo je primera tih ruskih brloga gde čovek prestaje da bude čovek. Od 1945.godine istočna Evropa je bila pod ruskom okupacijom. Tokom tog vremena Jugoslavija, i Srbija bili su civilizacija na koju se sa divljenjem gledalo. Nepogrešivo se može pratiti i premeriti korozivnost ruskog uticaja. Danas su zemlje bivšeg istočnog lagera države za primer po svakom parametru života. Poljska je postigla neverovatan rezultat. Da ne govorimo o Češkoj Republici. U susret decembru valja se podsetiti Rumunije 1989.godine. Rumuni su sa vlasti zbacili Čaušeskua i bez mnogo okolišanja odlučili da raskrste sa jednim mračnim periodom. 1.januara 2007. Rumunija postaje članica Evropske unije. Da su kojim slučajem u Rumuniji preovladale ideje o “Istok Zapadu, a Zapad Istoku” vrlo verovatno bi ova zemlja ostala brlog podložan ruskim udarima. U Gruziji se odvijaju masovni protesti jer je Irakli Kobakhidze izdao predizborna očekivanja. Ovaj kremaljski potrčko nije izašao na izbore sa obećanjem da će zaustaviti evropski put Gruzije. Voleo bih da mi neko od profesionalnih rusofila objasni u čemu leži interes Gruzije da se odrekne strukturalnih fondova EU. Kakvu to bolju alternativu Gruzija ima od Evropske Unije? Inače i Gruzija je bila dugo godina u ruskom brlogu. Nema tu mnogo objašnjenja. Svako ko je racionalan razume da bez Evropske unije nema napretka. Primeri Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske i Bugarske pokazuju koliko Evropska unija utiče na unapređenje kvaliteta života. Jedan potpuno iracionalni potez rukovodstva Gruzije podseća na primer bivšeg ukrajinskog predsednika Janukoviča. 2013.godine Janukovič je izneverio svoj predizborni program i suspendovao ratifikovanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Još jedan ruski potrčko. Potez Janukoviča predstavljao je prvoklasno izdajstvo predizbornih obećanja. Ovakav potez u korist Rusije, a ne Ukrajine, isterao je vrlo mali broj građana na ulice. Nakon policijske brutalnosti i ubistva demostranata došlo je do omasovljavanja protesta. Janukovič je odbegao za Rusiju, a predsednik Vrhovne Rade Oleksandr Turčinov raspisao je predsedničke izbore. Dakle, nikakav puč ili prevrat se nije dogodio u Ukrajini. Umesto streljanja i vešanja domaćih izdajnika Ukrajinci su izašli na izbore u skladu sa Ustavom. 

Ako je EU toliko loša, zašto nas toliko ubeđuju da nas EU ne želi? Retoričko je pitanje. Zbog čega anti-EU propaganda ako se “iz aviona” može videti da se EU raspada, propada i slično. Lažu. I zato što ruski kreatori mišljenja lažu, moraju da nas ubeđuju. U Srbiji nema anti-ruske propagande ali skoro niko ne vozi ruska kola, nosi ruski mobilni telefon, ima ruski računar, ili školuje decu na nekom ruskom “poznatom” univerzitetu. Jednostavno je, kada je u pitanju lična sudbina većina ljudi se oslanja na Zapad. 

Ruski san je noćna mora koja na javi uništava sve čega se dotakne. Opasnost je kada taj ruski san postane košmar koji zaživi među nama. Uprkos žestokoj ruskoj propagandi dobar deo građana je za učlanjenje Srbije u Evropsku uniju. Obim i sadržaj anti-evropskih dezinformacija kroz kontinuiranu propagandu je zastrašujuć. Bez otpora se kreira potpuno paralelni sistem stvarnosti, i to onaj iz ruskog sna. Anti-zapadni narativi deo su poželjnog obrasca mišljenja. Pored propagandista treba dodati dobar deo ignoranata da bi se dobila potpuna slika.  Bez zadrške se vode ruski propagandni ratovi neumornim ubeđivanjem Srba da je propast u stvari spas. Dok nastaje ovaj tekst pod naletom pobunjenika pada sirijski grad Alepo. Ruski saveznik, i još jedan zločinac, Bašar el Asad gubi kontrolu. Nema ruskog brata da pomogne nesretnome Asadu. Režim u Iranu je u strahu za samodržanjem. Izrael je za godinu dana počistio maligne krake iranskog uticaja. Nema te tačke na svetu koja se može stabilno pouzdati u Rusiju. Što pre shvatimo biće nam lakše.