Radio uživo
Na današnji dan je stvorena Jugoslavija (Kraljevstvo SHS).
Tvorevina od 29. novembra (koju i dalje slave mnogi naši sugrađani pri tome emotivno potpuno zanemarujući činjenice) bila je replika, rimejk, nadogradnja ili, čak, dekonstruktivna izgradnja.
Na žalost, danas je na Balkanu i to ovom Zapadnom, mnogo naknadne pameti o tome da su i prva i druga Jugoslavija bile istorijske greške. I to se "argumentuje" svim onim što se loše desilo među narodima te zajednice. Prenebregava se da se sve najgore mahom dešavalo tokom nepostojanja zajedničke države (1941-1945 i od 1991.)
U tom "argumentovanju" se kao najveći krivac za sva zla označava upravo vladar koji je praktično ostvario snove najumnijih Slovenaca, Hrvata i Srba iz 19. veka. Onaj koji je u delo sproveo ratni cilj proklamovan u Skupštini Kraljevine Srbije. Koji je uspeo da konačno sve Slovene i sve Srbe uvede pod zajednički državni krov koji je jedino mogla da pruži zajednička konstrukcija sa Hrvatima i Slovencima te 1918.
Tog tvorca i borca za sjedinjene srpske zemlje, za sjedinjene južnoslovenske zemlje i plemena su pokušavali da ubiju (a 1934. i uspeli u tome) svi protivnici ujedinjenja - komunisti, ustaše, VMRO, italijanski fašisti, i ko zna ko sve još...
Oni koji i danas veličaju Broza i njegovu jednopartijsku državu planske privrede usmerenu na saradnju sa nesvrstanima, umesto na otvoreno savezništvo sa SAD i EEZ, organizovanu na nacionalizaciji i progonu sopstvenih građana napadaju iz svih oružja onu prvu Jugoslaviju sanjanu tokom vekova ropstva pod Habzburzima i sultanima. Nikada nećete čuti Italijane da Garibaldija optužuju da je stvorio Musolinija. Nikada nećete čuti od Čeha i Slovaka da je Čehoslovačka bila istorijska greška (zato su se, valjda, mirno i razišli).
Nama kojima su protivnici i rušitelji Jugoslavije pobili i proterali pretke za to ne može biti kriv Kralj Aleksandar što nas je uveo u zajedničku državu sa Kraljevinom Srbijom, nego onaj što je organizovao njegovog ubicu iz Marselja, a kasnije poglavnik države iz koje smo i mi proterivani i ubijani. Nama kojima su austrougarski vojnici (među kojima je bilo i Srba, a bogme se i Broz tom prilikom baš istakao) pobili pretke po Mačvi 1914. ne može za taj zločin biti kriv Ujedinitelj. Ne, mi smo mu u porti crkve u Mačvanskom Prnjavoru podigli bistu. Njemu i Arčibaldu Rajsu. Znamo vrlo dobro ko je za ta zverstva po Mačvi kriv. I ne zaboravljamo. Nije ni ideološki promovisano bratstvo i jedinstvo moglo da prebriše krv prosutu tokom postojanja razbijenog prostora Južnih Slovena. Ali svim normalnim ljudima Balkana bilo je jasno da nas samo takav projekat zajedničkog života drži na pravcu razvoja i mirnog odrastanja generacija Srba i svih drugih naroda.
Na žalost, očigledno je i danas da svako ko radi na ujedinjavanju, pomirenju i unapređenju celovitog Balkana biva ili neshvaćen ili izložen svakojakim kritikama, napadima, a bogami rizikuje i glavu. Za to vreme uništitelji, razbijači, huškači i profiteri, unoseći zlo razdora među ljude, sebi grade velike imperije u malim i rascepkanim ostacima nekada velike Tvorevine (i prve prave i one druge, komunističke, monarhije).
Autor je predsednik Srpskog pokreta obnove
