Sudbina ruskih saveznika

Rusija nema saveznike a ni prijatelje. Rusija poseduje partnere od kojih očekuje potpuno ispunjenje svojih ciljeva i interesa, ukoliko ne ispunjavate ruske interese postajete „nacista“, „izdajnik“ i slično. Onog trenutka kada je Ukrajina odlučila da bude bogatija i uspešnija Rusija je odlučila da zatre njeno postojanje kao države. Ono što Rusija radi nema ni jednog racionalnog opravdanja. Ruski rat protiv Ukrajine pokrenut je sa lažnim opravdanjima. Podrška Ukrajini nije pitanje prebrojavanja nego sposobnosti. Oni koji pomažu Ukrajini u prvom redu SAD sa saveznicima imaju sposobnost da pomažu dokle god je potrebno, imaju sposobnost da zavedu sankcije u cilju ekonomskog ograničenja ruske agresije i imaju sposobnost da mogu da biraju slobodu, principe OUN i suverenitet. 

Apsolutno je nebitan broj država koje podržavaju Ukrajinu dokle god to čini Amerika u skladu sa Poveljom OUN. Većina država koja se ne solidariše sa Ukrajinom nalazi se u svojevrsnoj samoobmani. Većina građana neke Afričke države ili Latino Američke sa velikom strašću nastoji da se nastani u Evro-atlantskoj zajednici a ne Rusiji ili Kini. 

Puno je zamena teza oko svega. Povelju OUN su prihvatile sve države, pravila su ista i jasna za sve. Zajednički interesi treba da nadvladju pojedinačne imperijalne zahteve. Dokle god najbogatije, najbezbednije i demokratske države imaju snage da se suprotstave nagrizajućim akcijama autokratija i otvorenih diktatura ovaj svet će biti bolje mesto za život. 

Azerbejdžan je pokrenuo etnički motivisanu oružanu akciju na delu svoje teritorije – Nagorno Karabahu. Da ne komplikujem mnogo, Rusija je još uvek zvanični jermenski saveznik. Jermenija je članica ODKB-a njen narod se ubija dok iz Moskve stiže poziv za deeskalaciju upućen obema stranama. Da zlo bude gore na tom istom Nagorno Karabahu nalaze se ruski mirotvorci čiji je zadatak upravo da spreče oružane sukobe, a oni se hvale da pomažu evakuaciju stanovništva. Naravno Rusija ne da nije sprečila oružanu akciju Azerbejdžana već je istu usaglasila sa Bakuom. Rusija je jedan od najvećih isporučilaca naoružanja Azerbejdžanu. 

Ruski agitatori će kazati da zvanični Jerevan nije „dovoljno lojalan“ Moskvi. Da li ovo zvuči poznato? Sećamo se kada je Putin povukao ruske mirovnjake sa Kosova 2003. I tada se govorilo da je to zbog „anti-ruske“ vlasti u Srbiji. Države preuzimaju obaveze kao što je raspoređivanje mirovnjaka i njihovo delovanje ne može biti uslovljeno interpretacijom dnevne politike. 

Koliko mi je žao Jermena na Nagorno Karabahu toliko mi je ovaj primer dragocen kao dokaz da rusko prisustvo ne znači bezbednost. Ne treba zaboraviti da su Rusi bili prisutni i kada je činjen genocid nad Jermenima od strane Turske. 

Pozicija zvaničnog Jerevana kroz niz saopštenja sa početka septembra odražava surovo stanje stvari u odnosima sa Ruskom Federacijom. Premijer Nikol Pašinjan u svom intervjuu saopštio je da Rusija ne može zaštiti Jermeniju, da se moraju distancirati od Rusije i približiti Zapadu, i najbitnije da politika koju je vodila Jermenija nije održiva i da se mora naći način da se izmiri sa susedima. Pašinjan je zloslutno bio u pravu, Rusija nije zaštitila Jermeniju kao što nije i neće Srbiju.

Umesto da ispuni svoje mirotvoračke obaveze Rusija vrši konstantnu zamenu teza optužujući Jerevan i Zapad za razvoj događaja. 

Da ne bi bilo zamena teza, Jermenija je znala za oružanu akciju Azerbejdžana, znali su da je ista dogovorena sa Putinom, znali su da će Šojgu prilikom posete Teheranu tražiti saglasnost Irana za pasivan stav po pitanju presecanja Zangezura. 

Dakle, više je nego očigledno kako prolaze formalni i neformalni ruski saveznici. Većina građana Srbije zahvaljujući propagandi doživljava Rusiju i NR Kinu kao svoje saveznike. Ono što većina građana ne zna, a i ne mora da zna odnosi se na fenomen savezništva. U prvom redu radi se o spremnosti saveznika da pomogne vojno, materijalno i politički. Od 90tih godina Rusija nam nije pomogla ni vojno, ni materijalno ali jeste propagandno u svoju korist. Tako je nažalost i danas. Rusija nije najveći donator ali jeste najveći teret za Srbiju. Niko ne zna koliko su donacije Kine tokom perioda korona krize, ali ono poznato kada je reč o EU malo ko od građana zna. Ista je situacija i sa BRIKS-om koji ne može da organizuje pomoć za najugroženije sopstvene građane a želi da menja svet.

Promene u svetu nikad nisu ni velike ni nagle. Važni su nam trendovi koji su u korist Rusije porazni. Barem Srbi imaju isksutva šta znači biti samozvani ruski saveznik.