U IME LJUBAVI - prof. dr Zoran R. Tomić

Kolumne Autor: Zoran R. Tomić | 23:06 Sreda, 24 05 2023

Na uglu Molerove i Kičevske dvoje mladih su zagrljeni poljupce u senci razmenjivali, 
Na obodu jedne kapije, 
Prolazio sam ka stanu tuda uobičajeno
Pogledom ih samo okrznuo
Uz odobravanje i simpatije. 
U ovom vremenu nasilja i tragedija
Ima za ljubav šanse ipak, u sebi rekoh, 
Dobro je. 
Malo dalje prema Četrnaestoj gimnaziji neki su se srednjoškolci za ruke držali, veselo trčkarali, 
I ne hajući za svet oko sebe, prisno ćućorili. 
Dah i duh mladosti isprepletene u sebi nosili, 
Pozitivnu energiju i naklonost širili. 
A u jednom kafiću, kraj prozora dvoje već zrelih ljudi su sedeli, 
Naginjući se međusobno, sva je prilika poverljivo i o nečem važnom uz osmehe razgovarali, 
Izgleda da je i tû bilo izvesnih emocija, energije, čak i one veličanstvene hemije.
Nije se moglo znati u kakvom su odnosu bili, 
No, suptilnosti im, primetih, nije nedostajalo, 
Ma, šta se tô mene tiče, pomislih, 
Možda je posredi ljubav, a možda i nije.
Tada kod kafane Kalenić sretoh s troje dece brižne roditelje, 
Pomolih se tiho za njihovu sreću da potraje, 
Da im se snovi i planovi ostvare, 
Da ih sunce radosti i sloge i dalje greje. 
A onda u Nevesinjskoj skoro da mi se oči ovlažiše, 
Postariji par mi polagano u susret dolaziše. 
On je nju, teško hodajući, pod ruku držao, 
Ona je, učini mi se, uporno ga bodreći oslonac u svakom pogledu mu bila. 
I u poznoj dobi elegantna, neku blagost je na licu imala. 

Pa tako naiđe, raširi se suton Beogradom tog vetrovitog majskog dana. 
Bližilo se leto, školski raspust, godišnji odmori, za mnoge i putovanja. 
Neka nova, verujem bezbrižnija, svetlija svitanja. 
U korist razuma, a za mir i ljubav, umesto mržnje i bola, 
U nama mnogima, možda i naivnima, žive svekolika nadanja.