Bunt, odgovornost i dijalog: Ključni trenutak za društvo u krizi

Studenti opravdano ne veruju strankama i političarima, ovo su protesti koji se u tim generacijama rađaju i rastu od detinjstva svesno ili podsvesno. To su generacije čiji su roditelji takođe vodili borbe, sanjali slobodu i budili se u košmaru pirovih pobeda. Mnogi su osetili težinu života kada roditelj ostane bez posla, kada prednost imaju neki sa vezom, kada su lopovi postali biznismeni, kada je postavljen znak jednakosti između nakrao se i snašao se, kada je krivično delo nazvano prečicom…

Ipak, nekome moraju verovati i profesori, čiju su podršku dobili u startu, tu imaju najveće šanse i obavezu, kako zbog poverenja tako i zbog znanja, ugleda i časti koja ne sme dozvoliti skrivanje iza dece. Dijalog mora da postoji, neko mora da ocenjuje ispunjenost zahteva. U suprotnom protesti će utihnuti ili eskalirati u nešto što ne želim ni da izgovorim.

Politička kriza prerasta u sve druge oblike i spušta se u dubinu društva. Roditelji se svađaju u viber grupama, nastavnici u zbornicama, podele su ušle i u porodice kao temelj društva. Na mrežama se prekinuta kumstva i prijateljstva oglašavaju kao krunski dokaz odanosti ideji. 2025. u svetu podseća na 1939. a mi kao da smo u 1945. Imamo zavađene, imamo revolucionare, imamo udbaše i potrebu za prekim sudovima, a Bogu poručujemo da se ne meša. Kako vreme prolazi problem će biti sve dublji, a posledice teže.Nije dijalog izdaja, dijalog je lek. U ratu narodi godinama pucaju jedni na druge, a opet se svaki završava za stolom. Bez institucija nema države, ali ni bez države nema institucija. Možda je vreme da se u paketu rešenja konačno odredimo kakvu državu i društvo želimo i po kakvom uzoru. Imamo li hrabrosti da još jednom izgovorimo istorijsko ne i stignemo tamo gde smo krenuli odavno, tamo gde su kriminalci u zatvoru, radnici na poslu, a đaci u školama. Da smo pešaka išli do sada bi stigli, a možda ćemo uskoro samo pešaka i moći.

Pre toga ili uporedo obaveza svih je da jasno osude svako nasilje i učine sve za sprečavanje istog, neka paščad moraju biti svezana, ne treba vatru gasiti benzinom, a nešto progutati i prećutati nije slabost.

Energija ove dece, njihova odlučnost i žrtva obavezuju sve političke činioce na odgovornost. Ne znam šta će se iz svega izroditi, ali poslednje što želim je da to bude razočaranje generacija koje su budućnost. Izgube li oni veru i budućnost će biti izgubljena. Pamet u glavu.