Virtuelna realnost

Virtuelni Putin obratio se svojim “saveznicima” unutar BRIKS-a. Drugačije i nije mogao zbog opasnosti od hapšenja po poternici međunarodnog suda zbog ratnih zločina. Ovaj virtuelni Putin mnogo toga govori o BRIKS-u. To ne treba da nas čudi jer sve što Rusija radi obično je vrlo virtuelno i maglovito. Da li se iko seća Evroazijske ekonomske unije? Šta je bilo sa tom “unijom”? Očigledno ništa. Prvog dana rata zabranjen je izvoz hrane članicama te nakaradne unije. Seća li se neko ODKB-a? To je onaj savez, isto tako virtuelan i nefunkcionalan. I danas postoje ljudi koji ne veruju u Deda Mraza ali veruju u Putinove vojne saveze i unije koji faktički ne postoje.

Slično tome je i ovaj BRIKS. Skup poprilično različitih partnera sa različitim ciljevima i očekivanjima. Ovaj forum više deluje kao skup za diskusiju nego li ozbiljan savez. Kompletno razjedinjeni partneri koji svi pojedinačno više trguju sa Amerikom i EU nego među sobom. Pregledom ekonomske statistike lako se ustanovljava ko je najveći trgovinski partner. Ovakva statistika nije posledica ničeg drugog do prostih tržišnih zakona. Da članice BRIKS-a imaju potrebu da trguju među sobom to bi do sada već uradile.  Niko ne zna kako se donose odluke u tom BRIKS-u. BRIKS nema zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Društvo bez obaveza i solidarnosti. Pet članica BRIKS-a čak se ne ponašaju koordinirano u odnosu na treće subjekte. Ovaj samti u Južnoj Africi protekao je bez odluka o zajedničkoj valuti. Brazil, Indija i Južna Afrika ne žele da se odriču partnerstva sa Zapadom. Njihovo pozicioniranje je znatno drugačije od impresija koje gaje srpski mitomani. Indija se oseća opkoljeno od NR Kine dok istovremeno vodi politiku nesvrstanosti usled koje učestvuje na sastancima BRIKS-a. Što se tiče proširenja samog BRIKS-a za Srbiju je važno da tu nema ni jedne evropske države, a još je važnije da ni jedna evropska država ne želi da bude član ovog foruma. Ostali novopridošli za stolom shodno svom geografskom i geopolitičkom položaju koriste priliku da prošire svoju multilateralnu aktivnost. Iskreno jedna Etiopija i nema druge prilike da pristupi naprednoj organizaciji poput Evropske Unije. BRIKS kao rubna organizacija okuplja države koje politički, ekonomski i bezbednosno ne mogu sebi naškoditi pristupanju društvu bez obaveza.

Postoje strahovi da usled ruskog posrnuća NR Kina vidi BRIKS kao platformu za širenje komunizima i kineske postavke međunarodnih odnosa. I sam predsednik Si je na samitu , ne slučajno, spomenuo kinesku Globalnu inicijativu za bezbednost. Ova globalna inicijativa ne predstavlja ništa drugo nego pohod za uspostavljanje kineskih sfera ekonomskog, političkog i bezbednosnog uticaja. Kina nikako ne može da prevaziđe sopstveni dijalektički ćorsokak u kome se našla. Sa jedne strane želi da preoblikuje svet uz nametanje sopstvenog pogrešnog modela, dok sa druge strane neodmereno negoduje na američku postavku “privlačenja prijatelja”. Da se Kina reformisala danas bi bila Amerika. Si Ping govori o ne mešanju u unutrašnje stvari drugih, a u isto vreme Kinezi organizuju čitavu mrežu tajnih policijskih stanica od Srbije do Amerike. 

Države u okviru BRIKS-a nastoje da promovišu uzajamne ekonomske aktivnosti uz minimalno angažovanje u geostrateškim postavkama. Apsolutno je sumanuto poverovati da će Ujedinjeni Arapski Emirati ili Saudijska Arabija aktivno raditi protiv Amerike ili EU. To se neće dogoditi. Spremnost za ekonomskom saradnjom ne znači i spremnost na konfrontaciju sa ostatkom sveta. Deluje logično, ali ukoliko je reč o Kini ili Rusiji te države ekonomiju smatraju “oružjem” u međunarodnim odnosima. Svaki kubik ruskog gasa i juan kineskog kredita sa sobom povlači politička očekivanja. Istini za volju tokom Jom Kipurskog rata 1973. arapske države su izazvale nestašicu nafte kao vid odmazde prema zastupnicima države Izrael. Ta vremena su davno iza nas. Lekcije su naučene, alternative se prave, svakog dana usvajaju se nove politike koje za cilj imaju odvezivanje od politički angažovanih trgovinskih partnera.

Virtuelni Putn svima je poslao signal da je “živ”. Avion sa šefom Vagnera Prigožinom i njegovim operativnim komandantom Utkinom srušio se u Rusiji bez preživelih. Strateški ne bitna stvar sa važnom porukom koja glasi u “Rusiji se zaista dogodio pokušaj oružane pobune”. 

Dva bitna događaja ove nedelje za koje nikog nije briga u jednoj Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj a ne bi trebalo ni u Srbiji.