Radio uživo
Na pitanja u vezi sa načinima na koje joga transformiše ljude, koja je njena suština, ali i mnogo više od toga, odgovara Dragan Lončar, poznati majstor i učitelj joge. Intervju je originalno objavljen u magazinu SENSA, uz čiju dozvolu Uzvik prenosi kompletan intervju. Sa Draganom Lončarom razgovarala je Zorana Minčić, radio i tv novinar i instruktorka joge.
Većina ljudi imala je bar jednog izuzetnog učitelja koji je uticao na njihov život. U mom slučaju, to je Dragan Lončar, moj učitelj joge ali i čovek na koga generacije vežbača asociraju pojmove kao što su mudrost, iskustvo, odgovornost, integritet, poštenje, razboritost, umerenost i bez sumnje ogromno znanje koje i sam ne prestaje da stiče i da prenosi dalje.
U periodu mog direktnog usvajanja tog znanja i edukacije za joga instruktora, moje sadašnje zanimanje, Draganu sam često postavljala razna pitanja u vezi sa jogom, njenom suštinom, načinima na koje transformiše ljude, ali i mnogo više od toga, jer osim što je poznati majstor i učitelj joge, Dragan jogu zaista živi.
U svojoj Vidya Yoga školi drži predavanja, kurseve i seminare iz oblasti psihologije, filozofije i fiziologije joge, tehnika pravilnog i jogičkog disanja, relaksacije i meditacije, prevodi literaturu iz oblasti joge i drugih praktično-filozofskih predmeta. Dragan mi je odgovorio na neka pitanja o kojima inače razmišljam, pa je tako nastao ovaj intervju.
Koje izazove pred jogu postavlja 21. vek?
To su sve veći stres i neophodnost da se dela. Da bi ljudi danas preživeli često su prinuđeni da rade dva posla, pa samim tim nemaju ili imaju veoma malo vremena za sebe, koje uglavnom, po navici ne koriste na pravilan način. Oni koji imaju posao su u strahu da ga ne izgube, pa ako imaju decu, ili su još i u kreditima, pristaju na svakakve kompromise, a to ih još više izlaže stresu, jer verujem da se to ne podnosi tako lako. Oni koji pak nemaju posao su u hroničnom stresu za svoju egzistenciju, vreme prolazi, a oni još uvek žive sa svojim starim roditeljima.
Kako joga može da ublaži patnju? Prvo, neophodno je naučiti neke tehnike disanja i opuštanja, koje će nam pomoći da se oslobodimo akutnih tenzija. Pored toga što ćemo se prijatnije osećati u svom telu, to će nam i olakšati da trezvenije razmišljamo. To nam daje šansu da povežemo stvari koje nam se dešavaju u životu, kako bi sagledali kako smo uopšte došli u takvu situaciju. Tempo i način života je od svetskih stratega globalnog kretanja društva tako koncipiran da nam ne dozvoljava da imamo vremena da razmišljamo o sebi i životu.
Prepoznavanje svoje prave prirode - svarupa, kako se zove na sanskritu, kao i svrhe života jeste suština joge, do koje je jako teško doći kada smo u hroničnom i začaranom krugu stresa.
Drugi deo je neophodnost delanja. Kada to shvatimo, treba se pokrenuti. Ako je realizacija duboka, biće dovoljno snažna iako smo godinama besciljno provodili vreme.
Čak i ljudi koji su godinama u jogi često nemaju dovoljno energije da se izbore sa hipnotičkim snom koji su sami sebi nametnuli usled energije društvene navike. Intencija, tj. namera je nešto što nas pokreće, nije dovoljna samo želja.
Zašto neki ljudi koji ozbiljno počnu da praktikuju jogu, doživljavaju da im se otvaraju vrata, pa prave osobe, prilike i događaji onda počnu da im dolaze u život?
Realizacija nam oslobađa energiju. To je osnovni princip tantra joge (ne mislim na tantra jogu onako kako je danas na Zapadu posmatraju). Reč tantra se sastoji iz dve reči: "tanoti" - što znači proširiti, i "trajati" - što znači osloboditi. Drugim rečima, kada dođe do širenja svesti (naših vidika) usled shvatanja i realizacije, automatski dolazi do oslobađanja energije - Šakti, kako se ona u jogi zove. Šiva je svest, a Šakti - energija.
Kada ona preuzme stvar u svoje ruke, a pri tome se ugleda na svog voljenog - Šivu, onda su i čuda moguća. Ne malo puta sam svedočio kako se ljudima u životu otvaraju vrata, kao posledica prethodnih uvida. Svakako da bi do uvida uopšte moglo da dođe, potreban je i solidan minuli rad i sposobnost rekapitulacije svega dotadašnjeg, u jogi se to zove svadhjaja - sposobnost samoposmatranja.
Šta dobar joga učitelj treba da čini da bi jogu danas predstavio na pravi način?
Što bolje poznajemo sebe to ćemo biti kvalitetniji kao ljudi, pa samim tim i kao joga instruktori. Što više radimo sa ljudima, bolje upoznajemo sebe. Ako smo pažljivi i vežbamo se u samoposmatranju - svadhjaji, drugi ljudi će nam otkrivati mnoge stvari kojih nismo svesni. U radu sa ljudima upoznajemo svoju meru, toleranciju, strpljenje, razumevanje, ljubav. Možemo reći da nam se tako pruža prilika da se u radu sa ljudima ogledamo u njima.
Svako treba da iskreno preispita svoje motive zašto se bavi poslom joga instruktora. Nekome je to sjajan poligon da pokaže svoje vežbačko umeće, nekom dobar izvor zarade, druženja i slično, i to je sve legitimno. To je sastavni deo sazrevanja ličnosti joga instruktora.
Treba se ipak čuvati dogme i robovanja samo jednom sistemu. Postoje škole koje su isključive, a to vam ne dozvoljava da se sveobuhvatno razvijate. To vodi u sektaško razmišljanje i ponašanje i toga moramo biti svesni, jer to je kraj joge. Drugo, ljudi često postanu preozbiljni, jer joga je "Bože moj, drevna duhovna disciplina, namenjena prosvetljenju", pa se mnogi tu uhvate u zamku, misleći da to treba da opravdavaju rigidnim i zahtevnim stavom i ponašanjem, navlačeći na sebe masku, personu nekakve duhovne posebnosti, izdvojenosti i lične važnosti.
Joga i meditacija nam pružaju mogućnost da prepoznamo i doživimo svoju pravu prirodu.
Neki se čak osećaju "izabranim" i to onda vodi u paranoju, što nije dobro ni za njih, a ni za njihove učenike. U radu sa ljudima samo budite opušteni i spokojni, bez očekivanja i znanje koje ste stekli će se samo razotkriti.
Kako se snaći u ponudi, čime se rukovoditi pri odabiru?
Mi dajemo mogućnost novim vežbačima da dođu na probni čas i da se nakon toga odluče da li će nastaviti sa vežbanjem kod nas. Mislim da je fer dati šansu ljudima da prvo osete i da ih osećaj koji steknu nakon jednog časa, a ne glava, rukovodi u njihovoj odluci. U inostranstvu, prvenstveno u zapadnim zemljama je članstvo (i posedovanje logoa) u najjačoj svetskoj joga asocijaciji Yoga Alliance merodavno u pogledu stručnosti škole i joga instruktora.
Danas postoje škole joge gde je fizičko vežbanje u drugom planu, ali se zato naglašavaju meditativne tehnike i obrnuto. Svako će prema svom interesovanju odabrati ono što odgovara njegovom temperamentu. Kod duhovno orijentisanih škola se često u jogu unose elementi hinduizma i to često odbija ljude koji su odrasli u pravoslavnom duhu. Mislim da to treba razlučiti. Joga je egzaktna disciplina i kao takva je u stanju da pomogne mnogima. Ona nije religija i moje kolege bi kao takvu trebalo i da je predstavljaju.
Kako vidite budućnost joge?
Budućnost joge vidim u njenoj većoj integraciji sa naukom. Na Zapadu je joga našla primenu u bolnicama, obrazovanju, ustanovama za resocijalizaciju, u staračkim domovima, u radu sa decom ometenom u razvoju, u vojsci. Iz moje škole su svamiji odlazili u severno-zapadnu komandu indijske armije u himalajska područja Kašmira, na granicu sa Pakistanom, gde vladaju oštri klimatski uslovi, na visine od 6 hiljada metara.
Tehnike joge, asane i pranajame - joga disanje, pokazale su se veoma uspešnim u savlađivanju problema vezanih za visinsku bolest i hladnoću. Svi veliki majstori ronjenja na dah (apneje), vežbali su jogu i pranajamu, koja su im pomagale da postanu svetski prvaci u dubini zarona na dah. U Nemačkoj, neke osiguravajuće kuće svojim članovima dotiraju za časove joge, jer im je u interesu da njihovi klijenti budu zdravi. Normalno, to se odnosi na one škole koje nisu pomešale hinduizam i jogu. Te dve stvari treba razlučivati, kako ne bi došlo do zabune.
Koji motivi dovode ljude na časove joge i šta bi trebalo da imaju na umu kada reše da počnu da vežbaju?
Motivi su zaista različiti, od želje da doteraju svoju liniju do potrebe da izbalansiraju svoj um. Na žalost sve češće su to zdravstveni problemi koji pokrenu čoveka da počne da se bavi jogom. Sve više lekara, naročito fizijatara i neuropsihijatara svojim pacijentima preporučuje da se bave jogom. Svakako da je „bolje sprečiti nego lečiti" jer joga nije samo terapeutska disciplina već i preventivna i svako bi po tom pitanju trebalo da učini nešto za sebe.
Najmanje ljudi dolaze iz pomodarstva, barem je kod nas tako. Ako neko i dođe iz tih pobuda, joga ga menja i njegovi primarni motivi ustupaju mesto potrebi da se doživljeni osećaj ispunjenosti trajno osvoji. Danas čovek čini mnoge stvari u životu ne prepoznajući da su primarni unutrašnji pokretači njegovih želja i životnih aspiracija u stvari očajničko nastojanje da pokrije praznine u svojoj duši, koje su posledica prirodnih, ličnih slabosti i nesigurnosti.
Kako je to prof. Jerotić istakao, čovek ceo život provede u kompenzatorskom grču, gde svoju nesigurnost nastoji da savlada ili sticanjem materijalnog bogatstva, statusom, znanjem ili osnivanjem porodice. Pri tome nikada nije zadovoljan i ispunjen, jer to nije hrana za dušu.
Joga i meditacija nam pružaju mogućnost da prepoznamo i doživimo svoju pravu prirodu - swabhav ili svarupa, a samim tim i svoje prave potrebe. Tada se javlja osećaj zadovoljstva i unutrašnjeg ispunjenja - santoša, koji ne zavisi od imanja ili nemanja stvari i osoba u našem životu. Takva osoba je dobrodušna, u miru sa sobom, zadovoljna svojim životom.
