Radio uživo
U Bugarskoj se danas održavaju parlamentarni izbori. Ovo su četvrti izbori za manje od dve godine. Međutim ni analitičari a ni građani ne očekuju da će se formirati stabilna vlada, jer je na političkoj sceni Bugarske prisutan duboki raskol unutar političke elite zbog korupcije u zemlji.
Dugotrajna politička previranja mogla bi da osujete pridruživanje Bugarske zoni evra, koje je planirano za 2024. godinu. Na to utiču dvocifrena inflacija kao i cene energenata. Problem za Bugarsku je što je prisutno i ublažavanje stava delova sadašnje vlasti u Sofiji o ratu u Ukrajini.
Glasanje se završava u 20 časova. Izlazne ankete će biti objavljene po zatvaranju glasačkih mesta, dok se prvi delimični zvanični rezultati očekuju već u ponedeljak ujutru.
Predizborne analize pokazuju da će u novom parlamentu biti najviše osam političkih partija, što će uticati na otežanu mogućnost političkog dogovora. Iako nijedna partija neće imati većinu za formiranje vlade, navodi se da je povratkom dela svojih birača GERB, stranka bivšeg premijera Bojka Borisova, čija je vladavina okončana u aprilu 2021. trenutno favorit i da ima podršku između 25 procenata i 26 procenata, što je porast u odnosu na 22,7 odsto koliko je dobila na poslednjim izborima.
Podrška PP partiji, koju predvodi doskorašnji premijer Kiril Petkov, čija je reformska, ali široko koaliciona vlada srušena u junu ove godine, pala je na oko 16,5 odsto sa 25,7 procenata, kada je pobedila na poslednjim vanrednim izborima.
Podsetimo, Petkov je zauzeo čvrst stav protiv Rusije zbog njenog napada na Ukrajinu što je dovelo do nezadovoljstva dela vladajuće većine.
Ankete pokazuju i da će etnička turska partija Pokret za prava i slobodu (MRF) zauzeti treće mesto sa 12 do 13 procenata, ispred ultranacionalističke i proruske partije Preporod, kojoj se predviđa 11 do 13 odsto.
