Radio uživo
U crnogorskoj javnosti se ovih dana mnogo polemiše oko inicijative Otvoreni Balkan, u kojoj su Srbija, Severna Makedonija i Albanija. O inicijativi se najviše govori nakon podrške koju je toj inicijativi dao premijer nove vlade Dritan Abazović, a protiv su prozapadne stranke predvođene DPS-om Mila Đukanovića.
Stav premijera Abazovića je da je Otvoreni Balkan u skladu sa Berlinskim procesom i da je regionu potrebno više poverenja, bolja komunikacija, zajednički projekti i više saradnje između vlada.
Sa druge strane, Đukanović podržava Berlinski proces u kome aktivno učestvuju sve zemlje regiona, dok su u Otvorenom Balkanu, kaže, samo tri. On smatra da je inicijativa Otvoreni Balkan potekla, kako je rekao juče u Prištini, u trenutku depresije kada su zemlje regiona izgubile nadu u evropske integracije.
Jovana Marović, ministarka evropskih poslova, smatra da sve što bi donelo neku korist Crnoj Gori, trebalo bi razmatrati i učestvovati u unapređivanju tog sporazuma, dok profesorka Gordana Đurović ima drugačije mišljenje i smatra da Crna Gora ne bi trebalo da donosi ishitrene odluke i dodaje da je za nju evropska perspektiva jedino logična, posebno sada kada se, kako kaže, iščekuju završna merila.
"Postoji niz otvorenih pitanja, jeste da Crna Gora za sada sve što postoji u okviru Otvorenog Balkana ima na bilateralnom nivou sa državama u okruženju. Iako bi i ta inicijativa trebalo da donese nešto dobro i korisno onda bi trebalo zajednički da unapredimo inicijativu", kazala je Marović.
Ona kaže da je puni potencijal Otvorenog Balkana moguć ako je uključeno svih šest zemalja, i ako su sve četiri slobode garantovane.
"Ako idemo ka zajedničkom regionalnom tržištu to podrazumeva da sve države imaju koristi da zajednički određuju uslove i da je to zaista korak napred u odnosu na sve regionalne inicijative", kaže Marović.
Profesorka Gordana Đurović, predsednica Crnogorske panevropske unije, međutim smatra, da bi pristupanje Crne Gore Otvorenom Balkanu bio korak unazad.
"Razlog je taj što treba promeniti nacionalno zakonodavstvo. To je jedan preliberalan režim trgovine, koji zadire u carinski postupak i spoljno trgovinsko radno zakonodavstvo, prepoznavanje diploma, obrazovanje, bezbednost hrane i rad inspekcijskih službi", kaže Đurović i dodaje da je Balkan bez granica i bezbednosni rizik.
Iako su u vladi sigurni da zajedničkim snagama Balkan može više i bolje, takvo otvaranje Crne Gore prema novoj inicijativi smatraju velikim pitanjem. Ipak, važnije je, ističe Đurovićeva, kako će Evropa oceniti želju naše vlade da ulazi u, kako zaključuje, nove izolovane balkanske tvorevine.
