Radio uživo
Nemački ekonomski institut procenjuje da će se radna snaga ove godine smanjiti za više od 300.000 ljudi jer više starih odlazi u penziju nego što mladih ulazi na tržište rada.
Iz tog razloga nova nemačka koaliciona vlada želi da svake godine iz inostranstva privuče 400.000 kvalifikovanih radnika.
Kako bi Nemačku učinili atraktivnijom za stranu radnu snagu i time rešili problem demografske neravnoteže i nedostatak radnika u ključnim sektorima, koalicioni partneri su dogovorili sistem bodovanja za stručnjake van EU, a takođe su podigli minimalnu satnicu.
Reč je konkretno o povećanju minimalca i to sa 9,6 evra po satu koliko je do sada iznosio, na 12 evra po satu. To praktično znači da bi, na primer, radnik u ugostiteljstvu koji je zarađivao 1.800 evra, sada mogao da zaradi 2.250 evra.
Nemački zavod za statistiku redovno objavljuje podatke o zaradama.
Građevina
Zidar 2.900 evra
Tesar 2.700 evra
Keramičar 2.660 evra
Moler 2.350 evra
Zdravstvo
Medicinska sestra 2.600 evra
Maser 2.450 evra
Negovatelj starih 2.350 evra
Fizioterapeut 2.070 evra
Lekar 6.600 evra
Industrija
Rukovodilac proizvodnje 4.500 evra
Elektrotehničar 3.460 evra
Tehničar elektronike 3.140 evra
Zavarivač 3.000 evra
Radnik u proizvodnji 2.500 evra
Autolakirer 2.560
Transport
Vozač kamiona 2.400 evra
Vozač autobusa 2.200 evra
Vozač dostavljač paketa 2.100 evra
Magacioner 1.900 evra
Ugostiteljstvo i održavanje
Pomoćni kuvari do 1.900
Konobari oko 1.800
Sobarice, održavanje oko 1.800
Većina kvalifikovanih stranih radnika došla je iz evropskih zemalja van Evropske unije. Globalnu listu od oko 150 država predvodi Bosna i Hercegovina, a prati je Srbija.
Većina Srba u Nemačkoj živi u iznajmljenim stanovima. Najam je mesečno, u zavisnosti od grada, od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko se odluče da zakupe kuću.
Najčešće zakupljuju stanove na periferiji, čak i ako na posao moraju da putuju kilometrima, jer su cene zakupa u centralnom delu grada i duplo veće.
Zanimljivo je pravilo koje važi u Nemačkoj, da na primer, četvoročlana porodica ne može živeti u jednosobnom stanu, što je izvedeno tako što vlasnik stana ne pristaje na njegovo iznajmljivanje tolikoj porodici u strahu od visokih državnih kazni.
