Foto: nato.int

O čemu su razgovarali ministri odbrane članica NATO i šta će biti teme samita u Wašingtonu

Svet Autor: uzvik.rs | 14:35 Ponedeljak, 17 06 2024 Foto: nato.int

Ministri odbrane NATO-a okupili su se 13. i 14. juna u Briselu kako bi razmotrili niz ključnih pitanja koja će oblikovati budućnost Alijanse i postaviti temelje za predstojeći samit šefova država i vlada NATO-a  koji se sredinom narednog meseca održava u Vašingtonu. Na dnevnom redu su se našle teme kao što su podrška Ukrajini, jačanje odvraćanja i odbrane, odgovor na ruske neprijateljske aktivnosti, te pripreme za značajne strateške odluke koje će biti donesene na samitu u Vašingtonu.

Podrška Ukrajini

Jedna od glavnih tema bila je nastavak i intenziviranje podrške Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije. Ministri su razgovarali o hitnoj potrebi za dodatnim isporukama oružja, sistema protivvazdušne odbrane i municije. Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, pohvalio je nedavne najave nekoliko saveznika o dodatnoj pomoći Ukrajini. Ministri su takođe razgovarali o planu za dugoročnu bezbednosnu pomoć i obuku za Ukrajinu, kao i o dugoročnim finansijskim obavezama koje će biti potvrđene na samitu u Vašingtonu.

Odvraćanje i Odbrana

Ministri odbrane su dogovorili nove ambiciozne planove za odvraćanje i odbranu, koji uključuju poboljšanje kapaciteta i spremnosti, kao i unapređenje industrijske proizvodnje u sektoru odbrane.

Odgovor na Ruske Neprijateljske Aktivnosti

Diskusije su takođe obuhvatile rusku kampanju neprijateljskih aktivnosti protiv NATO saveznika, uključujući sabotaže, sajber napade i dezinformacije. Ministri su dogovorili povećanje svesti, razmenu informacija i obaveštajnih podataka, te poboljšanje zaštite kritične infrastrukture, uključujući podmorsku infrastrukturu i sajber prostor.

Najava Tema za Samit u Vašingtonu

Samit šefova država i vlada NATO-a u Vašingtonu, koji će se održati u znaku 75. godišnjice Alijanse, biće fokusiran na nekoliko ključnih tema:

Podrška Ukrajini: Očekuje se da će lideri potvrditi dugoročni plan za bezbednosnu pomoć i obuku, kao i dogovoriti dugoročne finansijske obaveze u visini od najmanje 40 milijardi dolara godišnje.

Odvraćanje i Odbrana: Lideri će se usredsrediti na sprovođenje novih planova odbrane, povećanje odbrambenih budžeta i osiguranje odgovarajuće raspodele tereta među saveznicima.

Partnerstva sa Azijsko-Pacifičkim Zemljama: Biće razmotrene mogućnosti za produbljivanje partnerstava sa zemljama kao što su Australija, Novi Zeland, Japan i Južna Koreja, posebno u kontekstu izazova koje Kina predstavlja za globalnu sigurnost.

Finansijska Pitanja i Raspodela Tereta: Lideri će raspravljati o povećanju odbrambenih budžeta saveznika i osiguravanju ravnomerne raspodele finansijskog opterećenja unutar Alijanse.

Zaključak

Sastanak ministara odbrane u Briselu postavio je temelje za predstojeći samit u Vašingtonu, gde će lideri NATO-a obeležiti 75 godina postojanja Alijanse i doneti ključne odluke za budućnost međunarodne sigurnosti. U svetlu aktuelnih globalnih izazova, očekuje se da će samit doneti konkretne mere i planove koji će osigurati stabilnost i sigurnost u narednim decenijama. 

Srbija je jedna od članica Partnerstva za mir, programa saradnje sa NATO, zajedno sa drugim zemljama koje učestvuju u ovom partnerstvu, iako nisu punopravne članice NATO-a. Podsećamo da NATO trenutno broji 32 članice i da ovaj savez iz decenije u deceniju raste i uspeva da očuva svoj uticaj, te da je šesnaest sadašnjih članica prethodno participiralo u programu Partnerstva za mir. Poslednji primeri su Finska i Švedska koje su punopravne članice postale 2023; odnosno 2024. godine.

Danas je NATO pre svega politički, pa tek onda odbrambeni savez, i po mnogo čemu se razlikuje od organizacije kakva je bila pre nekoliko decenija. Neke od članica NATO-a su i najveći bilateralni i strateški partneri Srbije, poput Crne Gore, Grčke, Rumunije, Mađarske, Nemačke, Francuske, Italije, ali i SAD, kao pojedinačno najmoćnija članica ovog saveza i ujedno najveća ekonomska i vojna sila modernog sveta.

Srbija za sada bira da bude vojno neopredeljena, ali otvoreno postavljanje pitanja šta naša zemlja na taj način gubi, a šta dobija, te koje bi prednosti imala ako bi, poput drugih zemalja iz našeg okruženja, krenula putem punopravnog članstva u NATO savezu. Ovo predstavlja važan aspekt za razmatranje u budućim strateškim odlukama.