Radio uživo
Odbijanje Nemačke da pošalje oružje Ukrajini zbunilo je javnost u zemljama zapadnih saveznika. Razlozi za to su istorijski i složeni.
Ratne strahote 20. veka i danas utiču na nemačku spoljnu politiku i to je jedan od razloga zašto je Nemačka odbila da pošalje oružje Ukrajini.
Nemačko sećanje na nacističke zločine na prostoru nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, pogotovo u Ukrajini i Rusiji, ima udela i u današnjem opreznom pristupu nove nemačke vlade krizi u Ukrajini.
Olaf Šolc je svakako prilikom izborne kampanje a i kada je preuzeo funkciju kancelara od Angele Merkel smatrao da će najveći problem na početku rada njegove vlade biti odnos prema pandemiji koronavirusa, ali sada je pod pritiskom da se u rešavanje ukrajinske krize uključi u skladu sa pojačanim pretnjama u odnosima Rusije i NATO.
I pored očekivanja savezničkih vlada, pa i nekih unutar same nemačke vlade, da oružje bude poslato u Kijev, kancelar Šolc je ponudio drugačiju vrstu pomoći - poljsku bolnicu, lečenje ranjenih vojnika u Nemačkoj i, sada već planetarno poznatu pomoć od 5.000 šlemova za Ukrajinu.
Treba imati na umu da u Nemačkoj prevladava pacifističko raspoloženje. Mnogi Nemci jednostavno ne veruju da će slanje oružja zaista umiriti tenzije.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke, Analena Berbok, spremnija je na diplomatske razgovore i sa Moskvom i sa Kijevom, kao i da podrži planove da Nemačka šalje finansijsku pomoć Ukrajini nego da se podrška jednoj strani u konfliktu svede na slanje oružja ili municije.
Diese Botschaft, lieber @DmytroKuleba, kann ich nur unterstreichen. Unser Bekenntnis zur Unverletzlichkeit der Ukraine & die Solidarität mit ihren Menschen führen @JY_LeDrian und mich bald erneut nach #Kiew. Unsere Anstrengungen im N4-Format für eine Deeskalation setzen wir fort. https://t.co/UARcqD2REG
— Außenministerin Annalena Baerbock (@ABaerbock) January 29, 2022
„Mislim da nije realno verovati da bi izvoz oružja mogao da preokrene vojnu neravnotežu", reči su nemačke ministarke.
Kancelar Šolc se zalaže za pristup zasnovan na dijalogu poput njegove prethodnice.
Poput Angele Merkel i Olaf Šolc je spreman da se tzv. "Normandijski format" u kome su posrednici između Ukrajine i Rusije bili Nemačka i Francuska primeni i u trenutnoj krizi oko navodnih planova Moskve za invaziju na ukrajinsku teritoriju.
„Francuska i Nemačka su posrednici i mislim da nije baš prikladno da nacija posrednik šalje oružje Ukrajini, jednoj sukobljenoj strani, jer pokušavamo da promovišemo diplomatsko rešenje", rekao je Nils Šmit, portparol socijaldemokrata za spoljne poslove, a prenosi BBC.
Ono što postoji kao još jedan argument za pritisak na Rusiju iz Berlina je i pitanje funkcionisanja gasovoda Severni tok 2. Međutim, pored rečenice kancelara Šolca da će u slučaju ruske invazije na Ukrajinu sve biti na stolu, pa i gasovod, niko u Nemačkoj nije dalje insistirao na tom "oružju" ekonomskog pritiska na Moskvu.
