Radio uživo
U znak sećanja na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave veliki hrišćanski praznik Krstovdan. Ovaj praznik još se zove i Vozdviženje Časnog krsta.
Vozdviženje časnog Krsta, često nazivan i kao (jesenji) Krstovdan, je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja događaj tokom kojeg je car Konstantin uzdigao (vozdigao) krst u Rimu u čast pobede nad carom Maksencijem. Srpska pravoslavna crkva slavi Krstovdan 14. septembra po starom kalendaru (27. septembar po gregorijanskom), kao dan strogog posta tzv. suhojedenje (jedenje namirnica biljnoga porekla bez termičke obrade), osim ako padne za vikend kada se razrešava post na ulje.
Obilazeći Svetu Zemlju sv. carica Jelena želela je da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, koji jedini znade mesto gde se Krst nalazi, prisiljen od carice izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Zatim carica naredi da se poruši taj hram, pa ispod njega nađoše tri krsta. Pošto carica beše u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, patrijarh Makarije reče, da na mrtvaca u pogrebnoj povorci koja je prolazila tuda stave redom jedan po jedan krst. Dodirujući ga prvim i drugim krstom, mrtvac ležaše nepromenjeno. Ali kada staviše na njega treći krst, mrtvac ožive. Isto učiniše i sa jednom bolesnom ženom, i žena ozdravi. Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u njega časni Krst.
Predanje navodi da je docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim odneo Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. god. car grčki Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Tada se zbilo još jedno čudo vezano za Časni Krst. Car Iraklije uđe u Jerusalim noseći Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka dalje da kroči. Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bednoj odeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Krstovdan se slavi dvaput u toku godine, 18. januara i 27. septembra. U nekim selima održavaju se i vašari na današnji dan.
U narodu je ukorenjena izreka: Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti!
Na jesenji Krstovdan vernici poste tako što se ceo dan jede samo grožđe i hleb.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Postoji mnogo starih običaja vezanih za ovaj veliki praznik. Tako se na ovaj dan stoka premazivala katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje i da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.
U našem narodu se veruje da na Krstovdan treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.
Na ovaj dan ljudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštani bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima postoji verovanje i da se može predskazati kakvo će vreme biti.
Stari običaj koji se vezuje za Krstovdan, slično kao i za Bogojavljenje jeste da se noć uoči ovog praznika u ponoć pogleda u nebo, jasno i precizno zamisli želja, izgovori se glasno, a ako je mila Bogu on će je i ispuniti.
