Potvrdjen kreditni rejting Srbije na nivou BB+

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je sinoć da je Agencija za ocenu kreditnog rejtinga „Standard and Poor’s“ potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

Potvrda kreditnog rejtinga, u aktuelnim uslovima neizvesnosti u međunarodnom okruženju, dokaz je da se Vlada Srbije odgovorno suočava sa datim izazovima.

Premda su razmere ekonomske krize velike, kao i negativni efekti koji iz nje proističu, Srbija je uspela da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost i zadrži snažne izglede za dugoročni rast.

Agencija navodi da bi kreditni rejting Srbije mogao da bude poboljšan ukoliko bi se rast srpske privrede ubrzao iznad očekivanja, a negativne posledice geopolitičke neizvesnosti zadržale pod kontrolom.

“Standard and Poor’s“ ocenjuje da je privreda Srbije nastavila da raste solidnim tempom u 2022. godini, da će usporavanje u 2023. godini biti samo kratkotrajno, a nakon toga se očekuje rast od tri odsto 2024.-2026. godine, koji će biti podstaknut poboljšanjem globalnih ekonomskih uslova, domaćim investicijama i potrošnjom.

Bankarski sektor je nastavio uspešno poslovanje, a banke su ostale profitabilne i likvidne. Nivo problematičnih kredita (NPL) dostigao je istorijski minimum od tri odsto, što je značajno poboljšanje u odnosu na najviši nivo od čak 22 odsto u 2015. godini.

Visok priliv stranih direktnih investicija i drugi finansijski prilivi omogućili su povećanje deviznih rezervi na više od 21 milijarde evra na kraju februara 2023. godine, što predstavlja rekordni nivo.

Predviđanja su da će srpska ekonomija i u narednom periodu nastaviti sa privlačenjem stranih direktnih investicija koje će prevashodno biti usmerene na finansiranje velikih infrastrukturnih projekata.

Agencija procenjuje da će fiskalni deficit dostići 3,3 odsto BDP-a u 2023. godini. Nakon ove godine, Vlada će se vratiti na svoje konzervativno fiskalno upravljanje i ciljani budžetski deficit od jedan do dva odsto BDP-a.

Imajući u vidu projektovane fiskalne izglede, javni dug će ostati stabilan u narednim godinama, a Agencija ocenjuje da će doći do njegovog smanjivanja na oko 47 odsto BDP-a do 2026. godine.

U izveštaju se, takođe, navodi da će u uslovima globalne neizvesnosti, energetske i ekonomske krize i rastuće inflacije, pomoć Srbiji biti i podrška Međunarodnog monetarnog fonda, koja će obezbediti dodatnu sigurnost srpskim finansijama i omogućiti efikasnije upravljanje javnim sektorom.

Očuvanje kreditnog rejtinga, kao jednog od najznačajnijeg ekonomskog parametra države, imaće pozitivne efekte na njen status kod međunarodnih finansijskih institucija i pregovaračku poziciju prilikom ugovaranja kreditnih aranžmana.

Srbija je, uprkos krizi i neizvesnosti u međunarodnom okruženju, uspela da odgovori na izazove, nastavi sa investicijama, očuva privredni rast, finansijsku i ekonomsku stabilnost, zaključuje se u izveštaju.