Srpska pravoslsvna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Blažene ili Blage Marije. Blaga Marija veoma je poštovana kod Srba, posebno među ženama. Iako nije u kalendaru obeležena crvenim slovom, poštuje se kao i Ognjena Marija i Sveta Petka.
Ovaj dan je zapravo spomen na Mariju Magdalenu. Ona je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.
Kada su razapeli Isusa, pod krstom na Golgoti, uz presvetu Bogorodicu, stajala je i Marija Magdalena.
Tri puta je posetila Hristov grob, a posle Vaskrsenja, Gospod joj se dva puta ukazao
Prilikom posete Rimu izašla je pred cara Tiberija i darovala mu crveno bojeno jaje, uz pozdrav: „Hristos vaskrse!". Veruje se da je običaj farbanja vaskršnjih jaja potekao od ovog događaja.
Život je završila mirno, u dubokoj starosti, u Efesu. Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad gde je sahranjena u njoj posvećenom ruskom hramu.
Po narodnom verovanju, koje se nadovezalo na paganska verovanja starih Slovena, Blaga Marija je sestra Svetog Ilije Gromovnika. Za ovaj praznik vezani su razni običaji i verovanja, a jedan od njih je i da se izbegavaju teški fizički poslovi. Današnji dan bi trebalo provesti u miru, odmoru i molitvi.
Marija Magdalena se u pravoslavnom svetu smatra za veliku zaštitnicu žena.
Postoji običaj da na ovaj praznik žene treba da zamisle želju, zapale sveću u crkvi i pomole se svetiteljki, a svetiteljka ih svakako neće odbiti. Na ovaj dan su po verovanju moguće vremenske nepogode, grmljavina i grad, jer se u narodu kaže da Sveti Ilija Gromovnik i Blaga Marija odn. „brat i sestra razgovaraju".
Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija.