Siniša Mali na Kopaonik biznis forumu: Ušli smo u red zemalja sigurnih za investicije

U odnosu na prošlogodišnji Kopaonik biznis forum najznačajnija promena je što je Srbija danas zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, što i za građane i za privredu donosi brojne benefite, rekao je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, dodajući da je naša zemlja ušla u red zemalja sigurnih za investicije.

- Ušli smo u red zemalja sigurnih za investicije, stabilnih javnih finansija. Naš investicioni rejting se bazira na rastu i stabilnosti, rekao je ministar obraćajući se na 32. Kopaonik biznis forumu. 

On se osvrnuo na izazove globalne ekonomije o kojima se na prošlogodišnjem skupu najviše pričalo, posebno ističući inflaciju, koju je označio kao „pošast koju je Srbija uspela da reši. 

Ipak, kako je dodao, od tada su se u svetu desile velike promene koje diktiraju uslove ekonomskog ponašanja zemalja.

- Sada je teško predvideti šta će se desiti sutra. Ostaju isti izazovi koji se odnose na potencijalne nove viruse, rat u Ukrajini koji i dalje traje, Gaza, ubrzani razvoj veštačke inteligencije, prekidi u lancima snabdevanja koji su mogući, carinski i trgovinski ratovi. I dalje živimo u globalnim neizvesnostima, poručio je ministar finansija. 

Kako je naglasio, nije lako nositi se sa tim izazovima, naročito za male zemlje koje zavise od tržišta svetske ekonomije, ali je Srbija makroekonomskim parametrima koje beleži pokazala da to može. 

Ministar je to argumentovao podacima rasta BDP-a od 3,9 odsto u prošloj godini, ističući da je istovremeno, prosečno, ekonomija 27 zemalja članica Evropske unije rasla 0,9 odsto. Rekao je i da je naša ekonomija prvi put u istoriji ostvarila 82 milijarde evra bruto domaćeg proizvoda.

- Ušli smo u zonu visokog rasta, prešli smo put od zemlje koja je 2012. godine imala 35 milijardi evra BDP-a u apsolutnom iznosu, do više od 82 milijarde 2024. godine, kazao je. 

Precizirao je i da je Srbija, pored snažnog rasta, sačuvala stabilnost javnih finansija sa udelom javnog duga u BDP-u od 44,2 odsto, dok je prosek zaduženosti evrozone 89 procenata. 

- To govori o odgovornosti naše ekonomske politike, ali i daje dozu kredibiliteta prema građanima da ćemo tako nastaviti i ubuduće, rekao je prvi potpredsednik Vlade. 

Srbija, kako je dodao, beleži rekordno nizak nivo nezaposlenosti, uz rekordne nivoe zaposlenosti, budući da je u poslednjoj deceniji stvoreno više od pola miliona novih radnih mesta. 

On se osvrnuo i na rekordne prilive stranih direktnih investicija, rečima da se prošle godine po tom osnovu u Srbiju slilo 5,2 milijarde evra SDI, te da očekuje da do kraja 2027. godine srpski BDP premaši 100 milijardi evra, što je ujedno i godina uz koju je definisan veliki investicioni ciklus kroz program „Skok u budućnost - Srbija 2027“. 

U godinama iza nas, kada je Srbija prošla kroz tešku fiskalnu konsolidaciju, rekao je ministar, investicije su gurale rast pa je tako umesto nekadašnjih oko dva odsto, danas udeo kapitalnih investicija u BDP-u 7,4 odsto. 

- Gradimo puteve, pruge, bolnice, škole, svu novu infrastrukturu kako bismo podigli kvalitet života i time dižemo atraktivnost i konkurentnost zemlje. Prema zvaničnoj evropskoj statistici bićemo u top tri zemlje po rastu u 2024. godini, rekao je. 

Istakao je i da je životni standard građana jedan od prioriteta ekonomske politike, te se tako, iz godine u godinu, radi na tome da plate, penzije i minimalna zarada rastu iznad nivoa inflacije, u realnom iznosu. Tako je, rekao je, u decembru prosečna zarada iznosila 926 evra, projekcije su da će do kraja ove godine ona preći 1.000 evra, dok je minimalna zarada dvocifreno uvećana u januaru, treću godinu zaredom, i sada iznosi 53.529 dinara što je veliki rast u odnosu na nekadašnjih 15.700 dinara. 

Ministar Siniša Mali je ponovio da su za 10,9 odsto povećane i penzije od decembra, na prosečnih 436 evra, dok su 2012. godine iznosile 202 evra. Kako je rekao, u dinamici smo da do kraja 2027. prosečne plate iznose 1.400 evra, prosečne penzije 650, kao i minimalna zarada. 

- I to je jedan od načina da doprinesemo rastu naše ekonomije, rastom investicija, izvoza, životnog standarda. Kada saberete svaki makroekonomski indikator, uspeli smo da ostvarimo investicioni kreditni rejting prvi put, podvukao je Mali.

Poručio je i da na takve vesti reaguje tržište kapitala smanjenjem prinosa na naše državne hartije što, kako je objasnio, znači niže troškove zaduživanja za državu, za preduzeća, za građane.

- Jedno vuče drugo i to se zove ubrzani rast i modernizacija zemlje, naglasio je, i dodao da se srpske obveznice u domaćoj valuti kotiraju bolje od rumunskih, mađarskih, poljskih, koje su članice EU. 

On se osvrnuo i na organizaciju specijalizovane Međunarodne izložbe EKSPO koja Srbiju očekuje 2027. godine, rečima da je to najveća razvojna šansa u narednom periodu, te da će se naša zemlja svetu predstaviti na najbolji način. 

Mali je poručio i da je za 67 godina, od 1945. godine do 2012. izgrađeno 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, dok je za 12-13 godina, od 2012. do 2025. izgrađeno 589 kilometara, a još 505 je u izgradnji. 

Istakao je i da država trgovinskim sporazumima privredi otvara velika tržišta za izvoz, dok aranžmanom sa MMF-om osigurava nastavak reformi uz podršku te finansijske institucije. 

- Nećemo odustati od naše ekonomske politike, od investicija u infrastrukturu, od reformi koje sprovodimo zajedno sa MMF-om. To je politika koja je pokazala svoju ispravnost, jer smo uprkos krizama pokazali izuzetnu fleksibilnost i nastavili da rastemo, zaključio je prvi potpredsednik Vlade Srbije.