Radio uživo
Pre dve kolumne u ovim redovima sam najavio da je pitanje vremena kada će Ruska propaganda ući u okršaj sa Srbijom. Bio sam u pravu. Danas tvrdim da postoji ozbiljan raskorak u medijskom izveštavanju koje ne prati veličanstvene poteze srpskih vlasti u približavanju Zapadu.
Srbija nema spoljnopolitičke redakcije i novinare. Geopolitika je deo zabavnog programa koji se onako usput obogaćuje nacionalnim tragedijama i udesima. Između Trećeg svetskog rata i nukelarnog udara nema ničega između. Dubinske analize su astrofizika. Moguće je lagati, pronositi rusku i anti-zapadnu propagandu jer to „narod voli“. Šta narod voli ili ne voli nikada nije bio novinarski standard. To je standard za zabavne programe koji prate trendove.
U Rusiju više niko ne veruje osim šake dobro organizovanih, plaćenih i posvećenih propagandista. Peter Stano, ispred Evropske unije, upozorava Srbiju da je vreme da ograniči rusku propagandu. Stejt department navodi da nema ništa protiv slobodnog protoka informacija od strane ruskih medija pa čak i kad šire dezinformacije. Ono na šta Amerikanci nemaju toleranciju jesu prikrivene i tajne operacije uticaja-dezinformisanja i manipulisanja. Upravo u tome leži problem ruskog malignog uticaja u Srbiji. Veliki broj anti-zapadnog sadržaja nastaje kao sadržaj produkovan od strane „analitičara“ odnosno anti-zapadnih influensera. Takvi sadržaji se pronose od strane pojedinaca po televizijskim emisijama, ali i u vidu raznih materijala na društvenim mrežama. Ništa nije sporno ukoliko bi sadržaj koji stvaraju redakcije ruskih medija u Srbiji bio jasno brendiran kao njihov materijal. Na osnovu toga građani bi znali da određeni sadržaj koji predviđa propast Evrope, Amerike i NATO zapravo predstavlja materijal ruske propagande. Teren je daleko složeniji na terenu televizijskih emisija. Šarlatani maskirani u komentatore plasiraju i emituju propagandni sadržaj kao svoje autentično mišljenje. Analizom sadržaja je lako utvrditi da ništa od toga nije njihovo mišljenje, a još manje autentično. Mediji su u krizi. Kasne za političkim potezima države Srbije. Od 20. jula Srbija je u žestokom jurišu na Zapad. Novinari i „novinari“ ogrezli u ruski propagandni milje imaju problem sa kognitivnom disonancijom. Njihov obrazac mišljenja i ugao emisija ostaje zarobljen u 2014. i 2015. godini.
Ukoliko je Zapadu toliko stalo da se ruska proapganda u Srbiji iseče onda je krajnje vreme da u tome pomognu. Sredstava koja su na raspolaganju su višestruka i vrlo delotvorna. Za početak neka oslobode podatke, koje vrlo verovatno imaju, o tome ko je deo ruske propagandne mreže za dezinformisanje građana Srbije. U sledećem koraku neka uskrate ulazak propagandistima u svoje države. Amerika ima efikasan metod „no fly“ liste. Dakle alati postoje, ako žele neka pomognu, nije u redu da samo kritikuju. Srbija ide na Zapad, vrh srpske države povlači pro-zapadne, a ja bih rekao pro-srpske poteze.
Srpski šef diplomatije Marko Đurić posle više decenija predstavlja prvog šefa diplomatije koji je posetio Baltičke države. Srbija je potpisala ugovore o nabavci francuskih najmodernijih aviona. Pitanje litijuma je deo strateške autonomije Evrope. Srbija je podržala deklaraciju iz Dubrovnika koja odražava neuslovljenu podršku Ukrajini koliko god je potrebno. U istoj deklaraciji Rusija se tretira kao zlikovac. Dijalog sa Amerikom ulazi u finalizaciju sveobuhvatnog strateškog partnerstva. Rusija ostaje kao neki tamo Mordor ogrezao u ono najgore što danas postoji. Nažalost u Srbiji opstaju džepovi otpadnika zakletih ruskih vazala. Objektivnost i pro-ruska neutralnost su različite stvari. Anti-semitski ispadi i teorije zavera nisu objektivna kritika Izraela već propaganda.
Rusija više nema šta da ponudi evropskim državama. Zaigrala je na golu silu i izgubila. Više nije pitanje koliko će ukrajinskih gradića ili sela osvojiti. Rusija je zaustavljena. Trpi gubitke koji su bez vojnog rezona. Da kojim slučajem iz višedecenijskog groba ustane neko od maršala SSSR-a izvršio bi samoubistvo. Ne pišem da je Crvena Armija štedela ljude, naprotiv višemilionski ruski gubici su dobrim delom posledica imperijalnog odnosa prema čoveku. Sada se navršava godišnjica oslobođenja Beograda. Još jedna prilika da Rusija iskoristi istoriju kao oružje za manipulacije i dezinformacije. Davno su prošla vremena kada su Rusi obeležavali godišnjice na dostojanstven način. Danas te godišnjice služe kao platforma za rusku ratnu propagandu.
