Radio uživo
U trenutku kada ovo moje pisanije uz par klikova dospe na internet, postaće dostupno celom svetu. Istovremeno u nekoj hiruškoj sali presađeno srce daće nekome novi život, nebo će parati avioni koji neverovatnom brzinom ljude odvoze u najudaljenije tačke sveta, sateliti će prenositi informacije, znaćemo kada će pasti kiša i koja će brzina vetra biti. Ovo su samo neka dostignuća civilizacije i slika čoveka kao najinteligentnijeg bića čija dostignuća nije lako ni ispratiti, a pogotovo im predvideti granice.
Teško je zamisliti da nešto tako inteligentno, učeno i blagosloveno pamćenjem može uporedo sa dostignućima nauke ostati u istorijskom blatu bezdušnog terora ovenčanog glađu, strahu i smrti. Šta je otkriće vatre, koplja ili točka naspram otkrića potrebe čoveka da pomogne drugom, da bezuslovno voli, čuva, brine…
Najveća vrednost i dostignuće za mene je empatija. Nemate vode ili hrane, neko ko ima viška prodaće. Nemate nafte, struje, tehnoloških čuda, neko ko ima viška prodaće. Empatiju nećete kupiti jer kada je nemate upoznaćete sve koji je nemaju, a onda se vraćate u doba straha, ali sa pretnjom koja nije više u vidu koplja, kamena ili mača, već oružja masovnog uništenja.
Svet je danas slika pakla, pred čovekom se i đavo stidi. Imamo statistiku i referentne vrednosti u okviru kojih je predviđen čak i dozvoljen broj ubijene dece. Svako želi i otima tuđe, životi su samo sredstvo plaćanja, a oteto ili odbranjeno često postane samo bezvredno zgarište koje ne hrani nikoga i ništa sem sujete najimućnijih, a ujedno najgladnijih.
I baš tu gde je sin Božji koračao i širio ljubav kao najveću vrednost negirajući razlike u rodu, boji ili statusu, krv se neprestano lije u negaciji prava na postojanje jednog naroda ili prava svih da budu svoji na svome. Čiji je Jerusalim, da li Palestinci treba da imaju državu, jesu li jevrejska naselja legalna, samo su neka pitanja oko kojih se lome koplja, a čijim bi rešavanjem u očima sveta mir bio postignut. Međutim, rat koji je započela teroristička organizacija Hamas, nije rat čiji je cilj među nabrojanim pitanjima, ona su samo usputne stanice. Cilj je nestanak Izraela, cilj je nestanak Jevreja, kako 1948. i 1967. tako i danas. Niko ne može biti ravnodušan prema stradanju palestinskih civila, pogotovo dece. Oni umiru od bombi, gladi, bolesti, čak i od paketa humanitarne pomoći. Njihovi životi, ako se to životom može nazvati samo su statistika, oni su taoci, živi štitovi, politički marketing i opravdanje za nova još veća stradanja. Neprijatelji Izraela razjedinjeni su oko mnogo čega, ali su oduvek ujedinjeni u težnji da dovrše ono što je Hitler započeo. Jedina prepreka za njih osim sjajno, silom istorijskih prilika, obučene i opremljene vojske je prisustvo veoma moćnog saveznika i čuvara izraelske države, Amerike. Nadam se da će ta prepreka ostati nepremostiva, te da će svi morati za sto što pre.
Bliski istok nikada nije bio bliži, plameni jezici rata palacaju po celom svetu, od Ukrajine do Gaze i Afrike. Nove vođe vode stara kola i lažu o novom svetu za sve kriveći zapad. Ako je ovo temelj na kome ga stvarate, džaba vam ga bilo. U svim ludim vremenima mi smo skloni luđim odlukama, a medijska mašinerija uveliko radi na lobotomiji. Nadam se da najteže pitanje neće doći na red, da ovo nije nova 1939. i da će jednom sve biti rešeno bez nas. Ne verujem u odabrane narode, verujem u narode koji biraju i verujem da će izbor biti život.
