Radio uživo
Petrovdan je veliki pravoslavni praznik kojim se, na dan Svetog Petra i Pavla završava Petrovdanski post. On se obeležava 12. jula (29. juna po julijanskom kalendaru), taj dan se smatra i jednim od prelomnih datuma u godini.
Petrovdan je crkveni i narodni praznik kada se slave i Petar i Pavle, jer su postradali na isti dan. Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika a posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu, prvim propovednicima hrišćanstva i najbližim učenicima Isusa Hrista.
Po svedočenju mnogobrojnih crkvenih izvora, praznovanje Svetih prvovrhovnih Apostola Petra i Pavla u Crkvi je prisutno od samih početaka, tačnije rečeno prisutno je neposredno nakon upokojenja ova dva vatrena propovednika evanđelske reči Božje. Sveti Apostol Pavle u svojoj poslanici Jevrejima bogomudro savetuje hrišćane da se svagda sa ljubavlju i pobožnošću molitveno sećaju svojih učitelja u veri i onih koji su im nadahnuti Duhom Svetim propovedali reč Spasenja. Ovom prazniku prethodi Post u čast Svetih Apostola koji je u našem blagočestivom narodu poznat i kao Petrovdanski ili Apostolski post.
Petrovdan je smatran za kalendarsku granicu u godini: posle njega u prirodi nastupaju promene, koje ukazuju na približavanje jeseni (narodni kalendar). Po ruskim verovanjima, na Petrovdan je tobože sv. Petar «popljuvao» lišće, pa se stoga posle tog dana više ne kuvaju trave i biljke, ne lome se grane za metle. Bugari su verovali da posle Petrovdana vreme biva hladnije, da se Sunce okreće zimi, da ptice prestaju da pevaju, a trava da raste. U nekim ruskim obredima na Petrovdan odrazile su se predstave o ovom prazniku kao kalendarskom vrhu godine. Tako su u južnoruskim gubernijama ljudi odlazili u osvit zore na Petrovdan da «čuvaju Sunce», tj. da gledaju kako ono na izlasku «igra», prelivajući se u raznim bojama.
U nekim krajevima Srbije se guli kora sa prutova divlje trešnje ili breze. Na vrhu se ona ukovrdža pri guljenju, pa kad se osuši, može da gori kao baklja. Njih u narodu zovu "lile" i pale ih na Petrovdan. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile. U Homolju i Zviždu je o Petrovdanu i nekim drugim praznicima postojao običaj da se pale velike vatre zvane privjeg za one koji su umrli bez sveće
Za ovaj praznik se vezuju brojna verovanja. Narod je nekad od ranog jutra prskao vodom stoku kako bi bila zdrava, a čobani su pleli cveće i ovim vencima kitili stoku.
