Danas je PREOBRAŽENJE

Vernici Srpske pravoslavne crkve slave praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji spada u dvanaest velikih Hristovih praznika. Na današnji dan prema verovanju, preobražava se list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.

Ovaj praznik pada u vreme Gospojinskog posta. Posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine svoje zemaljske propovedi, na Tavor poveo svoje učenike Petra, Jakova i Jovana i pred njima se pojavio preobražen „sa licem sjajnim kao sunce i haljinama svetlim kao sneg“.

Preobraženjem svojim Hristos je svoje učenike ispunio nezalaznom Božanskom svetlošću najavljujući im svetlost slavnog Vaskrsenja, pokazujući tako ne samo apostolima, već i svakome od nas, prvobitnu krasotu svakoga čoveka.
Preobraženje kao praznik Hristove Božanske svetlosti u bogosluženju se veliča kao javljanje svetlosti i slave Božje koje će biti udostojeni svi oni koji u ovom životu sijaju u svetlosti vrlinskog i bogobojažljivog života. Jevanđelje nas podseća da je Preobraženje bilo ukrepljenje i ohrabrenje apostolima uoči Hristovog stradanja, a bogosluženje nas podseća da je ovaj divni praznik za svakoga od nas uteha i ohrabrenje u svim životnim teškoćama i problemima sa kojima bivamo suočeni.

Hristos, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni… njega poslušajte“.

Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku. 

U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

Jedna od većih bogoslužbenih osobenosti praznika Preobraženja Gospodnjeg jeste blagosiljanje i osvećenje grožđa. Ovaj čin vrši se na prazničnoj Liturgiji, kada se posle tropara čita molitva za blagosiljanje i osvećenje grožđa, nakon čega se ono tri puta kropi osvećenom vodom. Posle završene Liturgije grožđe se zajedno sa naforom deli vernicima radi blagoslova. 

U narodu se smatra da je Preobraženje dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba. Osim toga, postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava, pa se kaže: Preobražava se i voda i gora.