Radio uživo
Sveta Petka ili Prepodobna mati Paraskeva (grč. Παρασκευή — petak) je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka.
Srpska pravoslavna crkva, dan njenog pomena — Petkovdan, slavi 14. oktobra po starom, odnosno 27. oktobra po novom kalendaru. Sveta Petka se po broju svečara nalazi na šestom mestu najvećih srpskih slava.
Uz Petkovdan, prepodobna mati Paraskeva obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju. Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena — Sveta mučenica Paraskeva Rimska. Zajednički praznik dve svetiteljke istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.
Sveta Petka se prvenstveno smatra zaštitnicom žena, ali i pomoćnica bolesnim, gladnim i siromašnim.
Svetiteljka je ime Petka dobila (od Srba) po danu u nedelji - petku. Ova slavna svetiteljka beše srpskog porekla, rođena u selu Epivatu, kod tadašnjeg grada Kalistratije, koji se nalazi na obali Mramornog mora između Silimvrije i Carigrada, u Trakiji polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski i svetitelj u gradu Maditu kod Galipolja
Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonaši u crkvi Svete Sofije i dobije ime "Paraskeva", a zatim se zaputi u Jordansku pustinju, živeći strogim asketskim životom, gde se radi Hrista podvizavala sve do svoje starosti.
U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Posle povratka, poživela je još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih. Po drugom, bugarskom izvoru, ona je bila sahranjena neprimereno pored jednog stolara, pa nakon toga i jednog mornara, čija su telesa grozno mirisala. Zbog te neprijatnosti silom prilika otkopani su grobovi i tada je otkriveno njeno "netruležno telo", ali nije dirano. Tek kada su neka Efimija i neki Đorđe, nezavisno jedno od drugog, sanjali isti san o njenoj svetosti i dobili naredbu da je odatle izvade, narod je otkopao grob i njene mošti preneo u hram, gde su najpre čuvane.
Bogougodni hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu nekom Georgiju i Jefimiji pronašli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu.
Njene svete mošti počivaju u rumunskom gradu Jaši, a tokom vremena su prenošene mnogo puta. Prvo iz Carigrada u Trnovo, pa iz Trnova u Carigrad, zatim u Beograd da bi, raznim istorijskim previranjima dospele u Jaši gde se i sada nalaze. Kneginja Milica i monahinja Jefimija su u 14. veku molile sultana da im preda mošti svete Petke, to dokazuje jake veze ove svetiteljke sa srpskim narodom.
Širom Srbije nalazi se i veliki broj izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, gde su njene mošti dugo vremena počivale.
Tokom cele godine, a posebno 27. oktobra, ljudi u redovima čekaju ispred kapele Svete Petke da uzmu čudesnu vodu sa izvora, za koju veruju da je lekovita i da podstiče isceljenje.
U narodu ima više interesantnih običaja koji se poštuju na dan Svete Petke, a posebno se izdvaja zanimljiva tradicija čuvanja mrvica od kolača koji je isekla domaćica, za koje se veruje da ih treba posuti po kući, po tavanu ili ispod kreveta, jer će tako u toku noći doći snovi koji su proročki, a devojke koje sačuvaju te mrvice, tu noć mogu sanjati svoju sudbinu i svog budućeg supruga. Nezaobilazni običaji na ovaj dan su i paljenje tamjana i izbegavanje teških kućnih poslova.
Kult Svete Petke je veoma razvijen među Srbima, pa je Petkovica kao slava raširena u više krajeva, a najviše u istočnoj Srbiji i Dalmaciji.
