Radio uživo
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.
Na današnji dan tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskršnja jaja.
Po predanju uoči Velikog petka na tren i vetrovi utihnu, a reke i potoci se zaustave. Čitav svemir tone u tugu zbog Hristove smrti.
Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude razapet na krstu.
Ovaj dan se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Običaj je i da se na taj dan farbaju uskršnja jaja.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i novog života. Vaskršnje, crveno, podseća na Hristovu krv prolivenu na Golgoti i legende - o jajima, koja su u trenu pocrvenela, kao dokaz Hristovog uskrsnuća.
Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.
U nekim krajevima se danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pročišćenje kako bi duša i telo bili dostojni žrve Hristove, čije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.
Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se ni zvona na crkvama.
