U poslednjim danima pred Božić serija praznika uvodi nas u svečanu atmosferu.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava dva velika praznika Tucindan - dan kada se priprema božićna pečenica. Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu ne valja grditi, jer će cele godine biti nevaljala i bolešljiva.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju i hrišćanski praznik Oci ili Očevi, koji uvek pada u prvu nedelju pred Božić.
TUCINDAN
Tucindan, narodni praznik koji se obeležava dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan. Ovaj praznik je verovatno ostao još iz paganskih, mnogobožačkih vremena i bio je u vezi sa prinošenjem žrtve. Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnjeg posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi. Na današnji dan se kolje prase ili jagnje i sprema se božićna pečenica.
Tucindan je dobio ime po starom običaju da se danas prase ili jagnje koje će se jesti za Božić tuklo krupicama soli ili ušicama od sekire dok se ne ošamuti, a potom se ubijalo. S druge strane, deca su se takođe veoma radovala današnjem prazniku jer je strogo zabranjeno udariti ih danas.
Ukoliko, kaže verovanje, danas udarite decu, ona će cele godine biti nevaljala.
Danas je, prema običajima, i dan kada domaćice sređuju kuće i pripremaju namirnice za Božić.
OCI ili OČEVI
Božić, praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista, ukrašen je kod Srba najlepšim verskim običajima. Najavljuje se nizom drugih praznika posvećenih životu, deci i roditeljima, a jedan od njih su Očevi.
Oci ili Očevi je srpski praznik koji se slavi prvu nedelju pred Božić. Toga dana, isto kao i na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se dreše („odvezuju“) poklonima, isto kao i majke, a ovim praznikom se zaokružuje porodični ciklus započet Detincima pre dve sedmice.
Nekada davno, otkup za odvezivanje se sastojao u voću i slatkišima ili pripremljenom odevnom predmetu, ali sada se deca uglavnom daruju igračkama, knjigama ili novcem.
Oci, Materice i Detinjci su porodični praznici i ceo dan se provodi u dobrom raspoloženju i slavlju, uz svečani, obavezno posni ručak na kome se okupi cela porodica.
Najveći praznik očeva veoma se poštuje, naročito u seoskim sredinama. Podseća koliki je blagoslov biti otac, i telesni i duhovni. I kolika je obaveza, i pred Bogom i pred ljudima, biti primer svojoj deci.