Đurić: Činjenice o položaju Srba na Kosmetu moraju biti alarm za međunarodnu zajednicu

Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu u Vladi Republike Srbije Marko Đurić ocenio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji da se usled jednostranih poteza i etnički motivisanih incidenata koje je počinio aktuelni vladajući režim u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem situacija na terenu na Kosovu i Metohiji pogoršava, a da Srbi plaćaju cenu.

Đurić je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku, na kojoj se razmatra Izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a za period od septembra prethodne do marta ove godine, naveo nekoliko incidenata koji ilustruju, kako je istakao, uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u rečima Aljbina Kurtija "Srbi moraju da pate i da plate".

Šef srpske diplomatije je istakao da je Priština poslednjih meseci eskalirala svoju kampanju sistematske demontaže srpskih institucija širom Kosova i Metohije.

Ovo nisu simbolični gestovi. Imaju direktne, bolne svakodnevne posledice po konkretne ljude. Ukinute su plate, penzije, socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva za opstanak mnogih naših sunarodnika su dovedena u opasnost, ukazao je šef srpske diplomatije.

On je podsetio da smo 15. januara ove godine bili svedoci i koordinisanih napora Prištine da zatvori srpske institucije u Kosovu Polju, Gračanici, Lipljanu, Velikoj Hoči, Orahovcu i drugim enklavama južno od Ibra.

Đurić je rekao da to nije bila samo politička provokacija i dodao da je to bio i proračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim sredinama.

Teško je zamisliti da bi iko mogao da smatra da takvi postupci pogoduju dijalogu ili pomirenju. Samo nekoliko nedelja kasnije, 21. februara, centri za socijalni rad u četiri opštine sa srpskom većinom na severu su nasilno zatvoreni, čime je više od 1.500 ugroženih pojedinaca ostalo bez pristupa osnovnim uslugama. Kako u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji ili izgradnji poverenja?, upitao je Đurić.

Šef srpske diplomatije je ukazao da primeri koje je naveo ponovo vraćaju na pitanje koje Beograd postavlja već 12 godina, a to je kada će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština (ZSO).

Odgovor, kao što je jasno pokazano Kurtijevim postupcima, jeste da u Prištini ne postoji politička volja da ispuni ovu pravno obavezujuću obavezu. Umesto toga, vidimo etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja. Ono čemu svedočimo nije slučajno - to je direktno ispunjenje obećanja samog Aljbina Kurtija, naglasio je šef srpske diplomatije.

On je podsetio da je u septembru 2023. godine Kurti izjavio da će "Srbi morati da pate i da plate" i istakao da te reči nisu puka retorika, već su postale politika, a njihove posledice se odvijaju svakodnevno pred očima celog sveta.

Đurić je dodao, ista strategija bila je i srž Kurtijeve izborne kampanje uoči izbora održanih na Kosovu i Metohiji 9. februara.

Uslovi za učešće Srba bili su sve samo ne slobodni ili pošteni. Bilo bi teško, ako ne i nemoguće, opisati ove izbore kao slobodne i poštene u bilo kom značajnom smislu. Više od mesec dana nisu objavljeni zvanični rezultati lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, navodno zbog softverske greške. Na kraju je jedno poslaničko mesto, koje je s pravom pripadalo srpskom predstavniku, praktično oduzeto. To je učinjeno kroz orkestrirano učešće etničkih Albanaca da glasaju za predstavnika koga je odabrao Kurti, čime je kandidatu omogućeno da pobedi ne kroz podršku srpske zajednice, već pretežno glasovima Albanaca, rekao je Đurić.

Da paradoks bude još jasniji, prema njegovim rečima, kada je prethodnih godina bilo sličnih slučajeva, kada su Srbi navodno glasali za kandidate iz drugih zajednica, takvi izbori su brzo poništeni.

proglašenjem nezavisnosti „Kosova“.

 

Na vreme smo upozoravali da, kada se jednom principi međunarodnog prava prekrše, pitanje je kako možemo da izađemo iz ovog začaranog kruga. Svaka zemlja, potencijalno, može imati svoje „Kosovo“, naveo je on.

Đurić je dodao da od 2008. godine vidimo sve veći broj situacija u kojima se dovode u pitanje statusi raznih regiona, pokrajina, teritorija suverenih država, članica UN.

U stvari, posle kosovskog presedana, upravo ovaj Savet bezbednosti je bio preopterećen suočavanjem sa posledicama tog presedana, poručio je Đurić.

Šef srpske diplomatije je naveo da će uloga Evropske unije, SAD i drugih partnera u periodu pred nama biti ključna i Srrbija poziva na snažniji angažman, kako bi se došlo do nastavka dijaloga i pronalaženja kompromisa.

Apelujemo na Savet bezbednosti da ozbiljno reaguje kako bi sprečio nepopravljivu štetu po opstanak Srba na prostoru Kosovu i Metohije, ali i destabilizaciju čitavog regiona, naglasio je šef srpske diplomatije.

On je rekao da za Srbe Kosovo i Metohija nije samo 13 odsto naše teritorije, već samo srce toga ko smo mi.

Ono je dom naših najsvetijih manastira, sedište naše Crkve i temelj našeg identiteta. Neprihvatljivo je da se patrijarhu Srpske pravoslavne crkve uskraćuje pravo da poseti Pećku patrijaršiju u Evropi 21. veka, uprkos prisustvu više hiljada međunarodnih predstavnika. Da li je ovo slika moderne, multietničke demokratije u koju Priština želi da svet poveruje? Ili je ovo pažljivo priređena iluzija? Ono što Kurti radi Srbima na Kosovu i Metohiji nije čin brige o građanima. To je ciljani, smišljeni i sistematski etnički revanšizam, naglasio je on.

Đurić je ukazao na to da je u ovakvim okolnostima teško govoriti o uspostavljanju poverenja, što je preduslov svakog dijaloga, pa i dijaloga između Beograda i Prištine.

Verujemo da je u ovom momentu potrebna nova snaga i energija koja će oživeti dijalog, koji već duže vreme nema stvarnog napretka i rezultata. U tom smislu, novi specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine nema nimalo lak zadatak, ali zato ima našu punu podršku da u ovim teškim okolnostima učini sve što je u njegovoj moći da uspostavi neophodno poverenje između svih strana u procesu, istakao je Đurić.

Šef srpske diplomatije je podsećajući na francusku narodnu poslovicu „Mali potoci prave velike reke“, rekao da Srbija smatra da je najbolji put za „oživljavanje“ dijaloga izgradnja preko potrebnog poverenja kroz ekonomsku saradnju i infrastrukturno povezivanje, uz paralelne napore na sprovođenju svih do sada preuzetih obaveza.

Kao i do sada, nastojaćemo da budemo konstruktivan i kredibilan partner u dijalogu, a specijalni predstavnik Evropske unije Peter Sorensen može da računa na punu saradnju Beograda, naveo je šef srpske diplomatije.

Đurić je naglasio da Srbija ostaje jasno opredeljena za izgradnju mira i stabilnosti, kako na Kosovu i Metohiji, tako i u čitavom regionu.

Uprkos tome šta neki misle i kako biraju da deluju, uveren sam da dijalog nema alternativu. Verujem da i vi delite moje mišljenje. Srbija će uvek biti na strani dijaloga, naglasio je Đurić i poručio da činjenice koje je izneo o položaju Srba na Kosovu i Metohiji moraju biti alarm za međunarodnu zajednicu.