Radio uživo
Tokom protekle zime, u Srbiji je zabeleženo masovno uginuće pčela, koje pčelari i stručnjaci ocenjuju kao najgore u poslednjih nekoliko decenija. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), gubici pčelinjih društava na teritoriji cele zemlje kreću se od 15 pa sve do čak 90 odsto, dok je prosečan gubitak viši od 50 procenata.
Najugroženiji region je Vojvodina, gde su pojedini pčelari ostali bez gotovo celokupnog pčelinjaka.
Iako se tačan uzrok uginuća još utvrđuje, struka ističe da se radi o kombinaciji više faktora: nepravilna upotreba pesticida tokom cvetanja biljaka, prisustvo parazita poput varoe, bolest nozemoza, kao i posledice klimatskih promena – suše i ekstremne temperature koje su dodatno iscrpele pčelinje zajednice.
„Situacija je alarmantna. Ostao sam bez 80 odsto košnica. Pčele su naprosto nestale. Ušli smo u zimu s jakim zajednicama, ali ih na proleće više nije bilo", kaže za medije jedan od pčelara iz Bačke.
Pored ekološke katastrofe, posledice su i ekonomske. Pčelari beleže gubitke od nekoliko stotina evra po košnici, a proizvodnja meda je značajno umanjena. Istovremeno, tržište preplavljuje nekvalitetan i lažni med, što dodatno urušava ionako težak položaj domaćih pčelara.
Stručnjaci upozoravaju da je ovo pitanje od opšteg interesa. Pčele su ključni oprašivači, a bez njih dolazi do pada prinosa u poljoprivredi, što direktno ugrožava i dostupnost hrane.
„Ako nestanu pčele, nestaje i život. Ovo više nije samo problem pčelara, već problem cele nacije", poručuju iz SPOS-a.
Pčelari zahtevaju hitne mere: strožu kontrolu upotrebe pesticida, edukaciju poljoprivrednika, kao i podršku države kroz subvencije i obnovu pčelinjih zajednica.
