Radio uživo
Vlada Republike Srbije je proglasila 5. januar za dan žalosti zbog tragedije koja se 1. januara dogodila na Cetinju, kada je u masovnom ubistvu smrtno stradalo 12 osoba
Proglašenje dana žalosti
Dan žalosti se proglašava posle naročito teške nesreće koja za posledicu ima smrt, ranjavanje, ili teško oštećenje zdravlja većeg broja ljudi, ili u slučaju smrti visokog državnog funkcionera. Dan žalosti može se proglasiti i u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad Vlada tako proceni. Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donosi Vlada RS.
Trajanje dana žalosti
Dan žalosti traje onoliko dugo koliko se odredi odlukom o proglašenju i trajanju dana žalosti, ali ne može trajati duže od tri dana. Ako odlukom nije drugačije određeno, dan žalosti otpočinje u 0.00 sati dana koji je određen za dan žalosti, a završava se u 24.00 sata dana koji je određen za poslednji dan dana žalosti.
Način obeležavanja dana žalosti
1) Spuštanje zastave na pola koplja - Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme dana žalosti zastavu Republike Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću.
2) Odavanje pošte minutom ćutanja - Svaki poslodavac dužan je da na dan žalosti omogući zaposlenima da u isto vreme, minutom ćutanja, odaju poštu nastradalim ljudima u nesreći zbog koje je dan žalosti proglašen.
3) Medijsko informisanje i sećanje
Radiodifuzne organizacije za informisanje javnosti na teritoriji Republike Srbije, dužne su da u svojim programima, uključujući i emisije namenjene inostranstvu, na dan proglašenja dana žalosti:
- emituju odluku o proglašenju dana žalosti i o programu njegovog obeležavanja;
- obaveste javnost o skupovima sećanja koje povodom dana žalosti organizuju nadležni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede;
- umesto humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija sa zabavnom i narodnom muzikom, emituju muziku i emisije prikladne danu žalosti;
- usklade detaljnu programsku šemu u vreme dana žalosti.
Novinsko-izdavačke organizacije koje izdaju dnevne novine dužne su da na dan žalosti svoje listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.
4) Obrazovne ustanove - Dan žalosti obeležava se minutom ćutanja na prvom času nastave, a program nastave muzičkog obrazovanja prilagođava se danu žalosti.
5) Ustanove kulture - Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti.
6) Sportske manifestacije - Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastave Republike Srbije i zastava sportskih klubova, a ako je reč o sportskim susretima međunarodnog značaja onda i spuštanjem zastava međunarodnih sportskih organizacija na pola jarbola ili na pola koplja. Pre početka sportske manifestacije, sudija zviždukom pištaljke označava početak i završetak odavanja pošte minutom ćutanja, i prikladnih poruka kojima se odaje pošta nastradalim u nesreći zbog koje je proglašen dan žalosti.
7) Zabrana izvođenja ili emitovanja narodne i zabavne muzike, odnosno programa zabavnog karaktera - Za vreme dana žalosti je zabranjeno emitovanje narodne i zabavne muzike, odnosno održavanje programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
Podsetimo, u Crnoj Gori je proglašena trodnevna žalost.
