Radio uživo
Ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Tanja Miščević poručila je danas, u razgovoru sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Oliverom Varheljijem, da će se reformski procesi naše države nastaviti u pravcu dostizanja merila za članstvo u Evropskoj uniji.
Miščević je na sastanku, kojem su prisustvovali prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, istakla neophodnost ubrzanja procesa evropskih integracija.
Ona je izvestila komesara o tome da Vlada intenzivno radi na pripremi reformske agende koja će uskoro biti usvojena, i ujedno iskazala zahvalnost na podršci i pomoći koju Srbija kontinuirano dobija od EU i njenih članica za sprovođenje važnih infrastrukturnih projekata.
Mali je ukazao na to da je Srbija kroz sve dosadašnje reforme i kroz posvećenost daljem reformisanju svakog segmenta društva pokazala svoju odlučnost da ostane na evropskom putu i pridruži se jedinstvenom evropskom tržištu.
On je naglasio da smo samo u poslednjih deset godina uspeli da od zemlje koja je bila na dnu lestvice evropskih država postanemo jaka, rastuća ekonomija sa perspektivom daljeg natprosečnog rasta, u godinama u kojima je osnovna odlika svih ekonomija usporavanje.
Naša ekonomija dobija pohvale međunarodnih finansijskih institucija i siguran sam u to da naš napor i ekonomski rezultati nisu prošli neopaženo ni u Evropskoj uniji, ocenio je prvi potpredsednik Vlade.
Prema njegovim rečima, Srbija danas beleži dobre ekonomske performanse, javni dug drži na 47,6 odsto BDP-a, u prvom kvartalu beleži rast BDP-a od 4,6 odsto, održava rast standarda građana povećanjem plata i penzija iznad nivoa inflacije i uspeva da kroz kapitalne investicije obezbedi nove izvore rasta.
Uz dalji ekonomski rast, čija dinamika predviđa da 2027. godine BDP Srbije iznosi bar 94 milijarde evra, uz završetak reformi i uz investicioni rejting koji očekujemo, bićemo država na izuzetno visokom nivou razvoja kada se budemo pridružili EU, naglasio je Mali.
Đedović Handanović je istakla da Srbija ima jasan plan neophodnih investicija u energetski sektor koje su definisane i strateškim dokumentima, najpre polaznim osnovama razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. sa projekcijama do 2030. godine.
Energetska zajednica prepoznala je Srbiju kao lidera u sprovođenju energetskih reformi u 2023. godini, što pokazuje da smo na dobrom putu, navela je ministarka i ponovila da smo odlučni u tome da energetsku tranziciju sprovedemo održivo, bez ugrožavanja stabilnosti snabdevanja i na način da bude pravedna, s obzirom na to da sada oko dve trećine energije dobijamo iz uglja.
Ona je prenela zahvalnost Evropskoj uniji i Nemačkoj, koji su najveći donatori našeg energetskog sektora sa više od milijardu evra bespovratnih sredstava u poslednjih 25 godina, izrazivši očekivanje da ćemo kao zemlja koja je na evropskom putu nastaviti da dobijamo podršku i kroz Plan rasta za Zapadni Balkan za sprovođenje mera koje vode ka dekarbonizaciji energetskog sektora i pravednom i postepenom prelasku na čistije izvore energije.
Vesić je iskazao zahvalnost Varheljiju na posvećenosti evropskim integracijama Srbije i regiona tokom četvorogodišnjeg mandata, ističući da je EU najznačajniji partner Srbiji, s obzirom na ogromnu finansijsku podršku sektoru saobraćaja.
On je, podsetivši na grant EU vredan 610 miliona evra za izgradnju brze pruge Beograd–Niš, istakao da je Srbija u Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2023. u oblasti saobraćaja postigla dobar nivo pripremljenosti, uz posebne pohvale za usvajanje zakona u oblasti železnice i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.
Komesar Varhelji je čestitao ministrima na imenovanju i izrazio nadu da Srbija ostaje posvećena svom evropskom putu, ohrabrivši novu Vladu da iskoristi trenutni zamah proširenja i sprovede neophodne reforme, uz podršku Evropske unije.
On je podsetio na to da je EU nedavno usvojila Plan rasta u vrednosti od šest milijardi evra za podršku partnerima sa Zapadnog Balkana.
U tom kontekstu, komesar je pozdravio rad Srbije na reformskoj agendi, i ukazao na mogućnosti koje se tako pružaju Srbiji u pogledu društveno-ekonomskog razvoja, uključivanja u Jedinstveno tržište Evropske unije i pristupnih pregovora.
Varhelji je konstatovao da Ekonomski i investicioni plan u vrednosti od 30 milijardi evra već daje rezultate, i objasnio da je plan da se unapredi povezanost transportne, energetske i digitalne infrastrukture u okviru Zapadnog Balkana.
EU je već mobilisala više od polovine paketa, ulažući u Srbiju skoro 6,2 milijarde evra, donoseći opipljive koristi građanima i privredi. Na primer, EU finansira modernizaciju srpskih železnica, obezbeđujući finansijski paket od 2,2 milijarde evra samo za brzu prugu Beograd–Niš, precizirao je evropski komesar.
