Žigmanov čestitao Dan nacionalne kulture Rumuna u Srbiji

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Tomislav Žigmanov čestitao je predsedniku Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine Valentinu Ardeljanu i svim pripadnicima rumunske nacionalne manjine u Srbiji 15. januar – Dan nacionalne kulture Rumuna, ujedno i dan rođenja rumunskog pesnika Mihaja Emineskua.

U saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog navodi se da je, prema odluci Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, ovo jedan od četiri praznika Rumuna u Srbiji.

Mihaj Eminesku (1850–1889) bio je prvi moderni pesnik u rumunskoj književnosti, romanopisac i novinar. Njegovo delo obeležilo je rumunsku književnost 19. veka, a bio je poznat po svojoj romantičnoj poeziji, kao i po snažnom nacionalnom duhu i ljubavi prema rumunskom narodu i kulturi.

Prve pesme objavio je već sa 16 godina, a njegova rukopisna zaostavština sastoji se od 46 tomova i oko 14.000 stranica. Dela su mu prevođena na više od 60 jezika. Pored rumunskog, govorio je i grčki, latinski, italijanski, francuski, španski, turski, albanski i srpski jezik.

U listu „Timpulˮ (Vreme) objavljivao je srpske narodne pesme kosovskog ciklusa: „Boj na Kosovu”, „Kosovka devojka”, „Smrt majke Jugovića” i druge.

Rumunska nacionalna zajednica u Srbiji većinom živi na teritoriji centralne Srbije i u Vojvodini, pretežno u centralnom i južnom Banatu. Među najpoznatije ličnosti rumunskog porekla u Srbiji spadaju književnik Vasko Popa i stonoteniser Ilije Lupulesku.

Rumuni u Srbiji imaju svoje samoupravno telo – Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine. Prvi saziv ovog saveta izabran je na elektorskoj skupštini 7. decembra 2002. godine u Vršcu, gde je i sedište saveta.

Nacionalni savet je tokom godina postigao značajne rezultate u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe rumunskog jezika i pisma, jednog od šest jezika u službenoj upotrebi u AP Vojvodina.

Sredstva za finansiranje rada Nacionalnog saveta obezbeđuju se iz budžeta Republike, AP Vojvodine, jedinica lokalne samouprave, donacija i ostalih prihoda.

Pored sredstava za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina, nadležni republički, pokrajinski i lokalni organi izdvajaju finansijska sredstva i za rad institucija (ustanova i verskih organizacija), koje su od značaja za rumunsku nacionalnu manjinu, kao i za projekte koji afirmišu kulturu i obrazovanje rumunske nacionalne manjine i informisanje na rumunskom jeziku.

Kada je reč o informisanju, ono se odvija u okviru Radio-televizije Vojvodina i Novinsko-izdavačke ustanove „Libertateaˮ, koja izdaje istoimeni nedeljnik.

Ministarstvo i Vlada nastaviće posvećeno da rade na obezbeđivanju svih preduslova kako bi rumunska nacionalna zajednica u Srbiji nastavila da uživa prava koja im po zakonu pripadaju i razvija nacionalne institucije u cilju sigurne i stabilne perspektive za pripadnike svoje zajednice, dodaje se u saopštenju.