Radio uživo
Litijum je ključna sirovina za budućnost, i Srbija ima priliku da se pozicionira kao lider u njegovom korišćenju na pravi način. Umesto da se zadržimo na rudarenju i izvozu sirovog litijuma, možemo zaokružiti ceo proces proizvodnje u zemlji. Ovo znači proizvodnju ne samo baterija za električna vozila, već i strateški važnih industrijskih baterija velikog kapaciteta za čuvanje energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Ovo je prilika da promenimo pristup i osiguramo dodatu vrednost za našu ekonomiju. Litijum može biti magnet za dolazak renomiranih imena iz autoindustrije u Srbiju. Već ove godine, Stelantis planira da u Kragujevcu započne proizvodnju novog električnog vozila, a iz Vašingtona dopiru glasine da bi još jedan globalni automobilski gigant mogao da se pridruži ovoj inicijativi, te da nije isključeno da to bude nemački Mercedes-Benz.
Baš kao i mnoge druge teme u našem društvu, ovo je još jedna oko koje se stvaraju podele i politička svrstavanja, bez da se transparentno diskutuje o činjenicama koje bi nam pružile jasniji uvid u sve prednosti i mane projekta. Hroničan nedostatak dijaloga zasnovanog na činjenicama nastavlja da opterećuje naše društvo i pravilno i racionalno rasuđivanje.
Neki su apriori protiv, neki podržavaju, a ni jedni ni drugi ne poseduju kredibilne informacije na osnovu kojih bi podršku ili osudu mogli da objasne ni sami sebi ni drugima.
Utisak je da politička podrška za ovakav projekat bez sumnje postoji, ali da će kod ne malog broja građana ovaj projekat, kratkoročno gledano, izazvati gorak ukus u ustima. Da li zbog nepronalaska adekvatnog načina onih koji projekat podržavaju da prednosti istog adekvatno iskomuniciraju, ili zbog zloupotreba onih koji ga osuđuju u svrhu političkog distanciranja od onog ko slovi za njegovog promotera. Bilo kako bilo, izvesno je da će realizacija ovog projekta biti ekonomski isplativa, ali će ujedno doprineti produbljivanju razlika i udaljavanju, i to je nešto za šta u budućnosti moramo da pronađemo lek kako bismo kao društvo smogli snage da postignemo konsenzus oko strateški važnih odluka i ciljeva.
Ovo je projekat koji bi Srbiji mogao da da dodatno ubrzanje u dostizanju životnog standarda zemalja EU.
Važno je napomenuti da se globalna industrija električnih vozila transformiše skoro svake nedelje. Kada je Tesla počela da prodaje u SAD, imala je super premijum projekat koji su samo najbogatiji potrošači mogli da priušte, ali vremenom su svi proizvođači smanjili troškove na američkom tržištu. Takođe je za očekivati da će se vremenom na evropskom tržištu sve više preferirati električna vozila, ne samo iz ekoloških razloga, već zbog troškova, održivosti i niskih troškova održavanja. Ovo je tranzicija koja tek počinje i to je tačno kako za proizvodnju električne energije, tako i za transport, kao i za način na koji proizvodimo energiju za naše industrijske potrebe.
Saradnja sa zapadnim kompanijama koje podležu regulativi i standardima transparentnosti u zapadnom stilu, za razliku od većine kineskih kompanija koje su takođe globalno aktivne u rudarskom sektoru i nažalost imaju tendenciju da pokazuju nepoštovanje ekoloških standarda, u mnogome se razlikuju.
Kompanija kao što je Rio Tinto pridržavaće se mnogo višeg standarda ESG-a od bilo kog kineskog konkurenta jer, Rio Tinto ima akcionare i ima zahtev da pokaže da je u skladu sa onim standardima koje će vlasnici i kupci zahtevati. Kompanija kao što je Mercedes-Benz neće biti voljna da nabavi mineral za baterije koji se proizvodi sumnjivim metodologijama, jer će to učiniti njihov veoma skup automobil nepoželjnim. Takođe je važno razumeti da industrija rudarstva globalno prolazi kroz tranziciju kako bi pokušala da razvije metodologije i tehnologije koje manje zagađuju i manje su štetne po životnu sredinu.
Ono u šta ne treba sumnjati je da će Srbija kao suverena zemlja samostalno odlučiti o tome da li će se na njenoj teritoriji eksplatisati ova strateška sirovina i time dodatno ojačati svoj položaj u pogledu smanjenja zavisnosti od spoljašnjih faktora u pogledu energetske bezbednosti. Ali pitanje koje ostaje otvoreno je da li će se prilika koju Srbija ima, posle mnogo decenija, umesto za postizanje jedinstva oko strateških ciljeva zemlje, još jednom koristiti za unutrašnje političke obračune i podele.
Ostaje nam da se nadamo da će u slučaju da Srbija smogne snage da ne propusti ovu šansu, ekonomski boljitak koji bi usledio doprineti smanjivanju tenzija u društvu i podela po gotovo svakom pitanju, ili da ćemo kao društvo u međuvremenu pronaći način da kroz dijalog postignemo saglasnost oko ovog i drugih važnih pitanja.
