Radio uživo
Srbija nikada nije imala njuh da prepozna „pravu stranu istorije“, ali nije imala njuh ni kako da zaradi od promene u geopolitičkoj konstalaciji, već je znala samo da dobije po nosu kada se nešto promeni. Ovaj put je Srbija pametnija, ipak je nešto naučila na svojim greškama i mora da uvidu šansu koja joj se otvorila, možemo reći Bog nas pogledao.
Sa agresijom Rusije na Ukrajinu koja je počela 24. februara 2022 godine, Srbiji su se otvorile šanse za koje nikada nije mogla ni da sanja, neke je iskoristila, a neke tek treba da iskoristi. Srbija je dobila 800 miliona dolara od prodaje municije, sovjetskog standarda, Amerikancima i ostalim zemljama koje koriste NATO standarde. Svi znamo da te zemlje ne mogu da koriste sovjetske standarde, niti municiju koja je izrađena prema tom standardu, već da ta municija služi za reizvoz u Ukrajinu, koja poseduje ogormne količine naoružanja sovjetskog standarda.
Ovakav potez Srbije se pokazao kao izuzetno koristan za Srbiju i njene interese. Sa jedne strane dobili smo ogroman novac, a sa druge strane dobili smo naklonost Amerike i ostalih zemalja koje su kupile municiju, naravno i naklonost Ukrajine. Nismo prekršili niti jedan zakon, niti jedno pravilo, i sve smo uradili u skladu sa pravilima. Magičan potez Srbije.
Sada je vreme da Srbija povuče još jedan magičan potez
Srbija ima ogromne količine starog sovjetskog naoružanja, ili oružija izrađenog po sovjetskoj licenci. To oružije je veoma staro i životni vek tog naoružanja je pred istekom. Čak i remont takvog naoružanja je veoma skup, a opet malo efikasan, pored modernog naoružanja. Najbolja opcija za Srbiju je da se rastereti takvog naoružanja i pokuša nekom da ga „utrapi“, kao i svaki iskusni prodavac polovnih vozila.
Svet se nalazi u situaciju gde je cena naoružanja i vojne opreme „naduvana“, i Srbija treba da iskoristi tu situaciju, kao što je već delimično koristi kada prodaje municiju.
Srbija ima ogromnu količinu sovjetskog naoružanja kojoj ističe vek trajanja, Ukrajini treba svako naoružanje kojeg mogu da se dokopaju, (a njihovi saveznici aktivno rade da im obezbede naoružanje i municiju) pogotovo sovjetsko naoružanje, za koje su njihovi vojnici obučeni da ga koriste. Ukrajinski saveznici su spremni da kupuju oružije i municiju svugde po svetu i isto dopremaju Ukrajincima, i ne pitaju za cenu.
Pored ekonomske koristi, Srbija bi dobila i naklonost Ukrajinski saveznika, ako bi odlučila da proda svoje staro naoružanje po tržišnim cenama, koje su trenutno visoke.
Da se ne lažemo
Rusija se duboko zakopala u ratu, i godinama neće izvoziti svoju vojnu opremu niti municiju, kao što neće remontovati opremu koju je ranije prodala. Ovo je očigledan interes Rusije, da sve što proizvedu ili remontuju pošalju na front. Rusija je izgubila ogromne količine naoružanja, pa da nekim čudom i dođe do nekog primirja, Rusija bi još godinama morala da proizvodi naoružanje isključivo za sopstvene potrebe da bi nadoknadila sve što je izgubila.
Sada možemo biti sigurni da svi koji su kupovali rusko naoružanje, sada pokušavaju da nađu način kako da remontuju naoružanje bez pomoći Rusije. Problem leži u tome da oni ne mogu da se obrate zapadu da im pomogne, već moraju da odluče da li će preći na NATO standard i kupiti novo oružije ili će se mrcvariti sa starim sovjetskim/ruskim naoružanjem koje više ne mogu da remontuju ili nabave municiju.
Još jedna šansa za Srbiju
Pored ekonomskog benefita, ovo može da bude prekretnica gde bi Srbija, bila naterana, da pređe na NATO standard, jer više ne može da remontuje oružije u Rusiji, već bi isključivo mogla da nabavi naoružanje koje je u NATO standardu, a prodajom starog naoružanja bi se otvorio prostor za novo naoružanje.
Očigledan problem se javlja u polju avijacije gde Srbija zavisi od Rusije u održavanju aviona i helikoptera, a isti su poprilično stari.
Jedini način da Srbija ima funkcionalnu avijaciju, u narednom periodu, zavisi od zapadnih saveznika i njihove volje da nam pomognu, u suprotnom ćemo imati avijaciju koja ne može da poleti.
Da li će novonastala situaciju uticati na Srbiju da promeni svoju spoljnu politiku, radi efektivnije zaštite sopstvenih interesa? Ovo je pravo pitanje od milijardu dolara.
