Neverni Putin

Tokom svoje posete Severnoj Koreji Vladimir Putin je radio ono što najbolje ume, lagao, obmanjivao, ucenjivao i pretio. Nije novost da se Putin bavi terorizmom, ali je novost da će se baviti nuklearnim terorizmom. Severnu Koreju i Rusiju najbolje spaja otpadništvo od međunarodnog prava i odbačenost od civilizovanog sveta koja se graniči sa prezirom. Ruska propaganda je od besmislenog sporazuma o strateškom partnerstvu sa elementima odbrambenog ugovora napravila  neki veliki planetarni i geopolitički zemljotres. Na kraju je sam Putin demantovao svoje propagandiste rekavši da ovaj sporazum nije ništa novo nego obnova sporazuma iz 1996.godine. Da li verovati Putinu ili ruskoj propagandi? I jedno i drugo je opasno samo za one koji iskreno poveruju da Rusija može biti pouzdan i snažan saveznik. Ako verujemo Putinu to znači da je on zaveo najrigoroznije sankcije strateškom partneru Severnoj Koreji. Stvar je toliko tragikomična što ni ovih dana ne ukida te sankcije svom savezniku uz ciničan  Putinov komentar da te sankcije pogađaju prehrambeni sektor. Kazao je Putin da je Rusija uložila veto na poslednji paket sankcija pred Savetom Bezbednosti UN. I dalje nije jasno zašto nije Rusija ukinula postojeće sankcije već kada kao članica Saveta Bezbednosti krši sankcije koje je sama zavela Pjongjangu. Očigledno je da kada to Rusiji odgovara ona trguje sa Zapadom sopstvene strateške partnere, njihovu sudbinu menja kao sličice. Šta će Rusiji strateški partneri kad je to samo pogodan termin za ruske vazale. Tako se Rusija ophodila  prema svakom svom savezniku zadnjih 200 godina. Kako se lanac ishrane uvek zatvori na početku, tako je i Rusija pala u ruke Kine. Zbog strateškog neuspeha u Ukrajini, gomile sankcija i lošeg ekonomskog stanja Rusija je svoju sudbinu zavezala za neokolonijalnu komunističku državu. Kina će bez milosti iskoristiti svaku rusku ranjivu tačku. Peking se dozirano odnosi sa Rusijom. Sa jedne strane na tihom režimu krši sankcije i potpomaže rusku ratnu mašinu, čime Kina postaje otvorena pretnja za bezbednost Evrope, dok sa druge strane odbija da izgradi gasovod Snaga Sibira 2. Stvari se dodatno komplikuju jer ruska zavisnost od kineskog tržišta energenata dovodi je u položaj da ne može da postigne visoke cene kao što je mogla u Evropi. Kineski obrazac ponašanja i nelojalne konkurencije nema razlike između Rusije i Evrope. I da ne zaboravimo, Kina takođe ima strateško partnerstvo sa Rusijom. Više je nego očigledno da je rusko-kinesko partnerstvo po svojoj strukturi bez suštine kao i svako drugo partnerstvo sa Rusijom ili Kinom. Ako se ovako ponašaju između sebe kako će se ponašati prema Srbiji ili nekoj drugoj zemlji? 

Tokom obrazlaganja svoje posete Severnoj Koreji u stilu ovejanog lošeg đaka-prepisivača Putin se razmetao izvesnim članom 4. koji reguliše uzajamnu odbranu dve države u slučaju agresije. Tvrdio je Putin da je nad Rusijom agresija navodeći i okupirane ukrajinske teritorije. Kako ne bi gubili vreme na Putinov problem sa političkom geografijom hajde da vidimo šta je „tajna“ člana 4.? Faktički radi se o predstavi i lošoj simulaciji da Rusija ima pouzdan vojni savez sa državom koja je po svim parametrima na nivou ispod afričkih zabiti. Videli smo u slučaju Jermenije da Rusija nije postupala u skladu sa , opet, članom 4. Ugovora o Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti. Uzdati se u Rusiju i njene baksuzne sporazume sa članovima broj 4 predstavlja lagani test inteligencije. Od tih ruskih garancija nema ništa. Rusija nastoji da se okoristi o svakog „strateškog partnera“ koristeći ga za svoje sebične ciljeve. Davaće raketnu i satelitsku tehnologiju Severnoj Koreji u zamenu za granate. Šta će biti kada presuše severnokorejska skladišta? Šta će tačno Rusija uraditi ukoliko Severna Koreja zarati i pretrpi katastrofalna uništenja? Možda će zbrinuti onog nesretnika Kim Džong Una. Građani Severne Koreje apsolutno nemaju ništa od besmislenog naoružavanja i strateških sporazumom osim prilike da po tom sporazumu budu poslati kao topovsko meso u skladu sa ruskom rasnom doktrinom da „azijati“ treba da ginu pre nego li Moskovljani. Pogledajmo Siriju, osim održavanja Bašara Asada na vlasti odnosi sa Rusijom su katastrofalni po Sirijce. Tako se ne postupa sa saveznicima. 

Bogatstvo ovog našeg sveta je što se sve može lako uporediti. Pogledajmo kako su Izrael branili njegovi saveznici od iranskog napada. Rusija lešinari i nad Srbijom kada je u pitanju tragedija vezana za Kosovo i ratove devedesetih. Da li je Rusija zaštitila Srbiju? Da li je Rusija vratila Kosovo? Može li Rusija da vrati Kosovo? Zbog Rusije smo izgubili Kosovo. Neko će reći da nas nije Rusija napala. Ispravna teza u slučaju da mi nismo igrali na rusku kartu tokom geopolitičkih lomova. Bombe po Srbiji bili su šamari Rusiji, dok se još nije dogodilo da neko bombarduje američkog saveznika. Mi Srbi smo samo još jedan u nizu tragičnih naroda koji su poverovali Rusiji i pouzdali se u nju. Rezultati su bili katastrofalni po generacije Srba. Sve što Rusiji treba su usijane glave koje će poverovati u njene bajke. U današnjim okolnostima Rusija može biti partner Severnoj Koreji ali to nikako ne sme biti Srbiji. Mi imamo svoje ciljevi koji se nikako ne podudaraju sa ruskim ratovima. Srbija ne prihvata da bude Severna Koreja. Dela govore. Kako Srbija može verovati Putinu koji svojim strateškim partnerima zavodi i održava sankcije?