Izložba "Milan Stanojev: u protoku vremena" od 26. marta u Paviljon u Tvrđavi u Nišu

U utorak 26. marta u 19.00 sati u Paviljonu u Tvrđavi biće otvorena izložba slika i grafika novosadskog umetnika Milana Stanojeva pod nazivom Milan Stanojev: u protoku vremena.

Ove godine navršava se šest decenija profesionalnog stvaralaštva autora, jednog od najzaslužnijih za mapiranje Novog Sada kao prestižnog grafičkog centra u Jugoslaviji, profesora Akademije umetnosti, učesnika mnogobrojnih izložbi u zemlji i inostranstvu, člana ULUS-a i Grafičkog kolektiva, dobitnika brojnih nagrada i priznanja, među kojima se ističe Veliki pečat Grafičkog kolektiva, dodeljen u maju 1976.godine za grafiku Kruške na stolu, izrađenoj u tehnici akvatinte.  

Izložba u Paviljonu u Tvrđavi je drugo predstavljanje Milana Stanojeva u Nišu, nakon samostalne izložbe grafika priređene u Salonu 77 1983.godine i prilika je da se šira i stručna javnost jugoistočne Srbije  Kao autor grafike, pokazao je različita interesovanja: u ranom periodu njegova pažnja je usmerena na teme asocijativno-apstraktnog sadržaja aktuelne u grafici i u savremenoj slici, koje karakteriše obojenost i postepeno uvođenje figurativnih akcenata i zapisa, navodi autorka. Od kraja sedme decenije njegove grafike karakterišu različiti vidovi figuracije, realizovane u različitim tehnikama, od akvatinte, preko litografije koja mu pruža uslove za uvođenje boje, do kombinacije akvatinte i rezervaša koja omogućava prefinjene tonske prelaze u okviru crno-belog dijapazona. Tematske situacije u kojima su prisutni ljudska figura i produkti čovekovog rada i bivstvovanja, karakterišu raspričanost, ironija, groteska, metaforičko-simbolički ton, apolonijko-dionizijski sukob. Od pop art „realizma“ u ranim godinama stvaralaštva, Milan Stanojev je stigao do groteske i društvene kritike u završnoj fazi bavljenja grafikom krajem prošlog veka. Tokom godina, eksperimentisao je s mogućnostima grafičke ploče, tehnološke bravure izvodio na temama „malih stvari“ (voće, svakodnevni upotrebni predmeti poput zavese, korpe za veš, jastučnica i sličnog), prikazivao poetičke vrednosti predela, istraživao svetlost i senku u prirodi i na urbanim isečcima, da bi u jednom trenutku prirodu vratio u domen asocijativnog. Uporedo se iskazao i kao crtač izazivajući posmatrača da se zapita da li je crtež uvek prethodio grafici, ili je postupak obrnut. 

Mada deluje nespojivo, slično je i sa slikarstvom koje predstavlja značajan segment, a od početaka ovog veka preovlađujuću tehniku u radu Milana Stanojeva, napominje autorka. Njegove slike monumentalnog formata evociraju različite etape grafičkog rada, ali paralelno žive potpuno novi i drugačiji život, često zalazeći u domen apstrakcije. Mada aktuelan više od dve decenije, ovaj deo stvaralaštva Milana Stanojeva još čeka  na pravo tumačenje, koje će  možda, ističe Jasna Jovanov, biti inicirano upravo ovom izložbom u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti Niš, koju će publika moći da poseti do 15. aprila.