Radio uživo
“Španska sela”, metafora koja je našla mesto u našem govoru mada, kao i mnogo drugih, ne potiče sa ovdašnjeg govornog područja. Njena starija sestra “Češka sela” rođena je u Nemačkoj kao plod ljubavi vojne čizme i teritorije koju treba pregaziti lakše nego joj ime izgovoriti.
Pitam se da li bi kao pojam nepoznatog u našem jeziku španska mogla predati svoje mesto ukrajinskim selima. U srpskom jeziku možda, u srBskom sigurno ne.
U moru tv kanala, najgledaniji je program nacionalističke geografije, a tamo je svako, greškom ukrajinsko, selo do te mere istraženo da je prosečnom gledaocu poznatije od sela u kome mu je rođen otac, a gde su grobovi predaka obrasli u korov jer ko da stigne sve to da očisti u zemlji koja pola dana provede uz male ekrane velikih instituta za lobotomiju.
Analitičari, kojih najviše ima po glavi i u glavi stanovnika, školovani u KGB akademijama ulažu nadljudske napore da nam objasne ono što celom svetu nije jasno, da su žrtve zapravo dželati, a svaki izgubljen život samo cena koja se mora platiti u svrhu slobode i ispravljanja istorijskih nepravdi.
Ti kraljevi negacije negiraju sve, agresiju, srušene gradove i sela, spaljene bolnice i vrtiće, a najviše jednu naciju koju njihov idejni vođa i pravoslavni car naziva greškom. U najdužem trodnevnom ratu koji traje već dve godine najviše napreduje smrt i beda, linija fronta se pomera veoma sporo što voajerima rata pruža mogućnost da detaljišu i nevažnim podacima zatrpavaju suštinu.
Da li nas je poput oluje koju je neka struja slučajno donela sve ovo snašlo ili smo odabrani? Većina analitičara bi termin odabrani povezala sa Bogom na nebu i njihovim bogom na zemlji, dok bi ono resto vezu našlo u činjenici da je ta propaganda jedino ovde moguća.
Čelična zavesa opet deli svet, a pred nama je pitanje na kom smo više puta padali. “Ako ne znaš odgovor zaokruži onaj u sredini” ili ti biraj neutralnost, ali šta ćemo kada su ponuđena samo dva odgovora: geografija, demografija i ekonomija ili lobotomija?
Rizikujući da me stigne kletva onih koji su rušili crkve da zidaju toalete, da popijem pogrešan čaj ili operem klizav prozor, neću biti nemi posmatrač na testu.
Ne želim svom narodu status stručnjaka za preživljavanje, a laika za život. Intelektualna elita predugo ćuti, postaje gadljiva na politiku i ponosi se time. Svoje mesto prepušta onima za koje ništa nije idiom sa početka, stručnjacima sveopšte prakse koji otkriše sve svetske zavere, neimarima Potemkinovih sela.
